Перформативност архитектуре

Abstract

Предмет истраживања представља дефинисање перформативности архитектуре сааспекта студија извођења, са циљем објашњавања остварених релација,приказивања њиховог порекла, као и могућих облика њихових интерпретација.Полазећи од тога да перформативност у општем смислу обухвата концептуалну иоперативну реалност, ова дисертација истражује начине којима је архитектураослобођена формалне путање у процесу пројектовања, чиме се идентификује,разматра, полемише променљивост и нестабилност граница у којимаархитектонске идеје и значења комуницирају на друштвеној и културнојплатформи. Савремена позиција разматрања актуелне ситуације у архитектуринастаје одређивањем природе остварених веза између перформативности иархитектуре које нису успостављене само у оквирима визуелних и формалнихманифестација, већ на плану заједничке суштинске концепције.

The subject of this research defines the phenomenon of performativity in architecturethrough performance Studies, with an aim of explaining established relations,presenting where they originated from, as well as possible forms of their interpretation.Starting from the point that performativity in its general sense includes conceptual andoperative reality, this paper researches ways in which architecture is released offollowing the formal path in the process of design, which identifies, discusses andexplores the changeability and instability of boundaries in which architectural ideas andmeanings communicate on a social and cultural platform. Contemporary position inassessing the current situation in architecture emerges by creating connection betweenperformativity and architecture, established not only within visual and formalmanifestations, but also in terms of common essential concept.