Изазови непосредног спровођења стратешких планских докумената – планови јединица локалне самоуправе са уређајним основама

Abstract

У раду се разматра садржај и карактер просторног плана јединице локалне самоуправе (ПП ЈЛС) са уређајним основама, као посебне врсте планског документа са стратешком и спроведбено регулационом димензијом, те његов третман у регулативи и у планерској пракси у Србији данас. Изменама Закона о планирању и изградњи из 2014. године и увођењем уређајних основа за села као обавезног дела ПП ЈЛС, јача спроведбено-регулациони на рачун стратешког карактера овог плана иако је он основни стратешки документ и оквир одрживог просторног развоја ЈЛС. Анализиран је развој законодавног оквира од средине ХХ века до данас, као и актуелни проблеми и изазови у планској пракси. Формулисане су тезе за преиспитивање могућности и модалитета директне примене ПП ЈЛС, као и форме и садржине уређајних основа.

The paper discusses the content and character of the spatial plan of the local self-government unit (SP LSU) with the basis for the development of villages, as a special type of planning document with both a strategic and implementation-regulatory dimension, within the legal framework and planning practice in Serbia today. Amendments to the Planning and construction law from 2014 and the introduction of basis for the development of village as a mandatory part of the SP LSU strengthen the implementation-regulatory at the expense of the strategic character of this plan, even though it is the basic strategic document and framework of sustainable spatial development of the LSU. The development of the legislative framework from the middle of the 20th century until today, as well as current problems and challenges in planning practice in Serbia, were analyzed. Theses were formulated for reviewing the possibilities and modalities of direct implementation of SP LSU, as well as the form and content of the basis for the development of villages.