Гогић, Сања

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-4926-0826
  • Гогић, Сања (3)
  • Николић, Сања (1)
Projects

Author's Bibliography

Урбанистички пројекат за реконструкцију, доградњу и адаптацију и формирање грађевинске парцеле (од делова к.п. 2311/1, 2312/1 и 2312/3 све КО Вождовац) објекта јавне намене, Основне школе „Карађорђе“ у Улици Јове Илића бр. 2 у Београду

Манић, Божидар; Симоновић Алфиревић, Сања; Његић, Тања; Црнчевић, Тијана; Николић, Сања

(Удружење урбаниста Србије, 2023)


                                            

                                            
Манић, Б., Симоновић Алфиревић, С., Његић, Т., Црнчевић, Т.,& Николић, С.. (2023). Урбанистички пројекат за реконструкцију, доградњу и адаптацију и формирање грађевинске парцеле (од делова к.п. 2311/1, 2312/1 и 2312/3 све КО  Вождовац) објекта јавне намене, Основне школе „Карађорђе“ у Улици Јове Илића бр. 2 у Београду. in Kаталог изложбе: 32. Међународни салон Урбанизма 2023, Ниш
Удружење урбаниста Србије., 105-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_929
Манић Б, Симоновић Алфиревић С, Његић Т, Црнчевић Т, Николић С. Урбанистички пројекат за реконструкцију, доградњу и адаптацију и формирање грађевинске парцеле (од делова к.п. 2311/1, 2312/1 и 2312/3 све КО  Вождовац) објекта јавне намене, Основне школе „Карађорђе“ у Улици Јове Илића бр. 2 у Београду. in Kаталог изложбе: 32. Међународни салон Урбанизма 2023, Ниш. 2023;:105-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_929 .
Манић, Божидар, Симоновић Алфиревић, Сања, Његић, Тања, Црнчевић, Тијана, Николић, Сања, "Урбанистички пројекат за реконструкцију, доградњу и адаптацију и формирање грађевинске парцеле (од делова к.п. 2311/1, 2312/1 и 2312/3 све КО  Вождовац) објекта јавне намене, Основне школе „Карађорђе“ у Улици Јове Илића бр. 2 у Београду" in Kаталог изложбе: 32. Међународни салон Урбанизма 2023, Ниш (2023):105-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_929 .

Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару

Манић, Божидар; Гогић, Сања; Симоновић Алфиревић, Сања; Црнчевић, Тијана

(Чачак: Удружење урбаниста Србије, 2022)

TY  - GEN
AU  - Манић, Божидар
AU  - Гогић, Сања
AU  - Симоновић Алфиревић, Сања
AU  - Црнчевић, Тијана
PY  - 2022
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/897
AB  - Урбанистичко-архитектонско решење Tрга ослобођења у Зајечару темељи се на наглашеној интеграцији централног простора главне пешачке зоне. На тај начин формиран је простор који се ослања на широко сагледавање и слободно кретање преко површине Трга ослобођења и везаних простора. Савременим архитектонским језиком се дограђује и донекле мења идентитет простора. Урбанистичко-архитектонски израз је савремен и прати светске тенденције. Универзалност принципа на којима се гради поменути израз, донекле га измешта из културолошког контекста нашег поднебља, али истовремено ствара директну везу са традицијом.
AB  - Urban and architectural design for “Trg Oslobođenja” in Zaječar is based on the emphasized integration of the central space of the main pedestrian zone. In this way, a space was formed that relies on a wide view and free movement across the surface of the Liberation Square and connected spaces. The contemporary architectural language is used to build on and somewhat change the identity of the space. The urban-architectural expression is contemporary and follows contemporary trends. The universality of the principles on which the mentioned expression is built, somewhat displaces it from the cultural context of our ambience, but at the same time creates a direct connection with tradition.
PB  - Чачак: Удружење урбаниста Србије
T2  - Kаталог изложбе: 31. Међународни салон Урбанизма 2021, Чачак, 8-13. новембар 2022.
T1  - Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару
SP  - 06.04
EP  - 
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_897
ER  - 
@misc{
author = "Манић, Божидар and Гогић, Сања and Симоновић Алфиревић, Сања and Црнчевић, Тијана",
year = "2022",
abstract = "Урбанистичко-архитектонско решење Tрга ослобођења у Зајечару темељи се на наглашеној интеграцији централног простора главне пешачке зоне. На тај начин формиран је простор који се ослања на широко сагледавање и слободно кретање преко површине Трга ослобођења и везаних простора. Савременим архитектонским језиком се дограђује и донекле мења идентитет простора. Урбанистичко-архитектонски израз је савремен и прати светске тенденције. Универзалност принципа на којима се гради поменути израз, донекле га измешта из културолошког контекста нашег поднебља, али истовремено ствара директну везу са традицијом., Urban and architectural design for “Trg Oslobođenja” in Zaječar is based on the emphasized integration of the central space of the main pedestrian zone. In this way, a space was formed that relies on a wide view and free movement across the surface of the Liberation Square and connected spaces. The contemporary architectural language is used to build on and somewhat change the identity of the space. The urban-architectural expression is contemporary and follows contemporary trends. The universality of the principles on which the mentioned expression is built, somewhat displaces it from the cultural context of our ambience, but at the same time creates a direct connection with tradition.",
publisher = "Чачак: Удружење урбаниста Србије",
journal = "Kаталог изложбе: 31. Међународни салон Урбанизма 2021, Чачак, 8-13. новембар 2022.",
title = "Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару",
pages = "06.04-",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_897"
}
Манић, Б., Гогић, С., Симоновић Алфиревић, С.,& Црнчевић, Т.. (2022). Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару. in Kаталог изложбе: 31. Међународни салон Урбанизма 2021, Чачак, 8-13. новембар 2022.
Чачак: Удружење урбаниста Србије., 06.04-.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_897
Манић Б, Гогић С, Симоновић Алфиревић С, Црнчевић Т. Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару. in Kаталог изложбе: 31. Међународни салон Урбанизма 2021, Чачак, 8-13. новембар 2022.. 2022;:06.04-.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_897 .
Манић, Божидар, Гогић, Сања, Симоновић Алфиревић, Сања, Црнчевић, Тијана, "Конкурсу за дизајн за израду урбанистичко архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару" in Kаталог изложбе: 31. Међународни салон Урбанизма 2021, Чачак, 8-13. новембар 2022. (2022):06.04-,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_897 .

Конкурс за израду урбанистичко-архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару

Манић, Божидар; Гогић, Сања; Симоновић Алфиревић, Сања; Црнчевић, Тијана

(Градска управа града Зајечара, 2021)


                                            

                                            
Манић, Б., Гогић, С., Симоновић Алфиревић, С.,& Црнчевић, Т.. (2021). Конкурс за израду урбанистичко-архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару. in Одлука о резултатима конкурса за дизајн
Градска управа града Зајечара..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_832
Манић Б, Гогић С, Симоновић Алфиревић С, Црнчевић Т. Конкурс за израду урбанистичко-архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару. in Одлука о резултатима конкурса за дизајн. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_832 .
Манић, Божидар, Гогић, Сања, Симоновић Алфиревић, Сања, Црнчевић, Тијана, "Конкурс за израду урбанистичко-архитектонског решења Трга ослобођења у Зајечару" in Одлука о резултатима конкурса за дизајн (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_832 .

Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији

Живковић, Драган; Симоновић Алфиревић, Сања; Гогић, Сања

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Живковић, Драган
AU  - Симоновић Алфиревић, Сања
AU  - Гогић, Сања
PY  - 2021
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/654
AB  - У време када је изграђен, Хотел „Majestic” је поставио стандарде елитног хотела и висок ниво хотелијерске услуге у Србији. Његов власник, уједно и пројектант хотела, Милан Минић, у потпуности је остварио своју намеру да се његов хотел издвоји из групе осталих хотела, постане елитно и монденско састајалиште београдског и светског високог друштва. Објекат представља спој архитектуре, ликовне и примењене уметности и истовремено репрезентује високе стандарде у пројектовању, конструкцији и дизајну ентеријера, што га чини значајним ауторским остварењем београдске међуратне архитектуре. Циљ овог истраживања је анализа архитектонских, урбанистичких, уметничких и других карактеристика зграде Хотела „Majestic”, како би се преиспитало становиште по коме је он био претеча савремених boutique хотела и тиме деценијама испред свога времена. О карактеристикама boutique хотела су писали многи аутори, међутим јасна дефиниција концепта је још увек остала неодређена. Упоредном анализом доступне литературе и сумирањем резултата овог истраживања може се констатовати да Хотел „Majestic” у потпуности испуњава све релевантне критеријуме према којима се може препознати један boutique хотел. Допринос овог истраживања у теоријском смислу огледа се у анализи и систематизацији најзначајнијих тумачења концепта boutique хотела, као и њихових основних карактеристика. У историографском смислу истраживање пружа нови увид у до сада неразматрану област boutique хотела у Србији. Смернице даљих истраживања би могле да буду у правцу откривања нових примера boutique хотела, као и ближег одређења и увођења у правну регулативу.
AB  - At  the  time  it  was  built,  Hotel  Majestic  set  the  standards  for  elite  hotels  and  for  a  high  level  of  hotel  management  services  in Serbia. Its owner, also the designer of the hotel, Milan Minić, fully  carried  out  his  intention  for  his  hotel  to  stand  out  from  other  hotels,  and  become  an  elite  and  fashionable  meeting  place  in  Belgrade  and  in  global  high  society.  The  building  is  a  combination  of  architecture,  fine  and  applied  arts,  and  at  the  same time it represents high standards in design, construction and  interior  design,  which  makes  it  a  significant  authorial  achievement  of  Belgrade’s  interwar  architecture.  The  aim  of  this  research  was  to  analyze  the  architectural,  urban,  artistic  and other characteristics of the Hotel Majestic building, in order to re-examine the view that Hotel Majestic was the forerunner of modern boutique hotels, and thus decades ahead of its time. Many authors have written about the characteristics of boutique hotels;  however,  the  definition  of  the  concept  still  remains  vague.  By  comparative  analysis  of  the  available  literature  and  by summarizing the results of this research, it can be concluded that  Hotel  Majestic  fully  meets  all  relevant  criteria  by  which  a  boutique  hotel  can  be  recognized.  The  contribution  of  this  research in the theoretical sense is reflected in the analysis and systematization  of  the  most  important  interpretations  of  the  concept of boutique hotels, as well as their basic characteristics. In  the  historiographical  sense,  the  research  provides  a  new  insight  into  the  so  far  unexplored  area  of  boutique  hotels  in  Serbia.  Guidelines  for  further  research  could  be  directed  towards  discovering  new  examples  of  boutique  hotels,  as  well  as  clarifying  their  definition  and  introducing  them  into  legal  regulations.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије
T2  - Архитектура и урбанизам
T1  - Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији
T1  - Hotel Majestic as the first boutique hotel in Serbia
IS  - 53
SP  - 36
EP  - 47
DO  - 10.5937/a-u0-33666
ER  - 
@article{
author = "Живковић, Драган and Симоновић Алфиревић, Сања and Гогић, Сања",
year = "2021",
abstract = "У време када је изграђен, Хотел „Majestic” је поставио стандарде елитног хотела и висок ниво хотелијерске услуге у Србији. Његов власник, уједно и пројектант хотела, Милан Минић, у потпуности је остварио своју намеру да се његов хотел издвоји из групе осталих хотела, постане елитно и монденско састајалиште београдског и светског високог друштва. Објекат представља спој архитектуре, ликовне и примењене уметности и истовремено репрезентује високе стандарде у пројектовању, конструкцији и дизајну ентеријера, што га чини значајним ауторским остварењем београдске међуратне архитектуре. Циљ овог истраживања је анализа архитектонских, урбанистичких, уметничких и других карактеристика зграде Хотела „Majestic”, како би се преиспитало становиште по коме је он био претеча савремених boutique хотела и тиме деценијама испред свога времена. О карактеристикама boutique хотела су писали многи аутори, међутим јасна дефиниција концепта је још увек остала неодређена. Упоредном анализом доступне литературе и сумирањем резултата овог истраживања може се констатовати да Хотел „Majestic” у потпуности испуњава све релевантне критеријуме према којима се може препознати један boutique хотел. Допринос овог истраживања у теоријском смислу огледа се у анализи и систематизацији најзначајнијих тумачења концепта boutique хотела, као и њихових основних карактеристика. У историографском смислу истраживање пружа нови увид у до сада неразматрану област boutique хотела у Србији. Смернице даљих истраживања би могле да буду у правцу откривања нових примера boutique хотела, као и ближег одређења и увођења у правну регулативу., At  the  time  it  was  built,  Hotel  Majestic  set  the  standards  for  elite  hotels  and  for  a  high  level  of  hotel  management  services  in Serbia. Its owner, also the designer of the hotel, Milan Minić, fully  carried  out  his  intention  for  his  hotel  to  stand  out  from  other  hotels,  and  become  an  elite  and  fashionable  meeting  place  in  Belgrade  and  in  global  high  society.  The  building  is  a  combination  of  architecture,  fine  and  applied  arts,  and  at  the  same time it represents high standards in design, construction and  interior  design,  which  makes  it  a  significant  authorial  achievement  of  Belgrade’s  interwar  architecture.  The  aim  of  this  research  was  to  analyze  the  architectural,  urban,  artistic  and other characteristics of the Hotel Majestic building, in order to re-examine the view that Hotel Majestic was the forerunner of modern boutique hotels, and thus decades ahead of its time. Many authors have written about the characteristics of boutique hotels;  however,  the  definition  of  the  concept  still  remains  vague.  By  comparative  analysis  of  the  available  literature  and  by summarizing the results of this research, it can be concluded that  Hotel  Majestic  fully  meets  all  relevant  criteria  by  which  a  boutique  hotel  can  be  recognized.  The  contribution  of  this  research in the theoretical sense is reflected in the analysis and systematization  of  the  most  important  interpretations  of  the  concept of boutique hotels, as well as their basic characteristics. In  the  historiographical  sense,  the  research  provides  a  new  insight  into  the  so  far  unexplored  area  of  boutique  hotels  in  Serbia.  Guidelines  for  further  research  could  be  directed  towards  discovering  new  examples  of  boutique  hotels,  as  well  as  clarifying  their  definition  and  introducing  them  into  legal  regulations.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије",
journal = "Архитектура и урбанизам",
title = "Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији, Hotel Majestic as the first boutique hotel in Serbia",
number = "53",
pages = "36-47",
doi = "10.5937/a-u0-33666"
}
Живковић, Д., Симоновић Алфиревић, С.,& Гогић, С.. (2021). Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији. in Архитектура и урбанизам
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије.(53), 36-47.
https://doi.org/10.5937/a-u0-33666
Живковић Д, Симоновић Алфиревић С, Гогић С. Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији. in Архитектура и урбанизам. 2021;(53):36-47.
doi:10.5937/a-u0-33666 .
Живковић, Драган, Симоновић Алфиревић, Сања, Гогић, Сања, "Хотел Majestic као први boutique хотел у Србији" in Архитектура и урбанизам, no. 53 (2021):36-47,
https://doi.org/10.5937/a-u0-33666 . .