Никовић, А., Манић, Б., Крунић, Н., Бакић, О., Јосимовић, Б., Џелебџић, О.,& Добричић, М.. (2023). Нови методолошки приступ интегрисаном планирању и управљању у области заштите непокретних културних добара националног и међународног значаја и одрживог просторног развоја у Србији (пример просторног плана подручја посебне намене). 
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије..

Никовић А, Манић Б, Крунић Н, Бакић О, Јосимовић Б, Џелебџић О, Добричић М. Нови методолошки приступ интегрисаном планирању и управљању у области заштите непокретних културних добара националног и међународног значаја и одрживог просторног развоја у Србији (пример просторног плана подручја посебне намене). 2023;..

Никовић, Ана, Манић, Божидар, Крунић, Никола, Бакић, Олгица, Јосимовић, Бошко, Џелебџић, Омиљена, Добричић, Милица, "Нови методолошки приступ интегрисаном планирању и управљању у области заштите непокретних културних добара националног и међународног значаја и одрживог просторног развоја у Србији (пример просторног плана подручја посебне намене)" (2023).

TY  - CHAP
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Čolić, Ratka
PY  - 2023
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/888
AB  - The chapter aims to contribute to the understanding of the transformative
potentials of participation in planning, particularly about underpinning principles
and existing models of participation, including those that affect planning professionals’
responsiveness in the face of the COVID-19 pandemic. The key research
question is: what kinds of transformations occurred through new and alternative
forms of participation in urban planning in Serbia within the last decade, and how
does participation inform the future of cities in a time of uncertainty during the
crisis? The research draws on the theoretical framework of critical pragmatism for
understanding the micro-dynamics of practitioners’ engagement. It focuses on the
experiences of planning professionals in applying non-mandatory, alternative participation
practices during the early stage of the planning process. They take the form of
small, pragmatic steps and practices of planning professionals that should contribute
to effective urban governance on specific challenges. However, the normalization of
those practices is just too earlier to evaluate if it would persist after the crisis caused
by the COVID-19 pandemic.
PB  - Cham : Springer
T2  - The ‘New Normal’ in Planning, Governance and Participation
T1  - Building on Recent Experiences and Participatory Planning in Serbia Toward a New Normal
SP  - 41
EP  - 56
DO  - 10.1007/978-3-031-32664-6_4
ER  - 

@inbook{
author = "Čolić, Nataša and Dželebdžić, Omiljena and Čolić, Ratka",
year = "2023",
abstract = "The chapter aims to contribute to the understanding of the transformative
potentials of participation in planning, particularly about underpinning principles
and existing models of participation, including those that affect planning professionals’
responsiveness in the face of the COVID-19 pandemic. The key research
question is: what kinds of transformations occurred through new and alternative
forms of participation in urban planning in Serbia within the last decade, and how
does participation inform the future of cities in a time of uncertainty during the
crisis? The research draws on the theoretical framework of critical pragmatism for
understanding the micro-dynamics of practitioners’ engagement. It focuses on the
experiences of planning professionals in applying non-mandatory, alternative participation
practices during the early stage of the planning process. They take the form of
small, pragmatic steps and practices of planning professionals that should contribute
to effective urban governance on specific challenges. However, the normalization of
those practices is just too earlier to evaluate if it would persist after the crisis caused
by the COVID-19 pandemic.",
publisher = "Cham : Springer",
journal = "The ‘New Normal’ in Planning, Governance and Participation",
booktitle = "Building on Recent Experiences and Participatory Planning in Serbia Toward a New Normal",
pages = "41-56",
doi = "10.1007/978-3-031-32664-6_4"
}

Čolić, N., Dželebdžić, O.,& Čolić, R.. (2023). Building on Recent Experiences and Participatory Planning in Serbia Toward a New Normal. in The ‘New Normal’ in Planning, Governance and Participation
Cham : Springer., 41-56.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-32664-6_4

Čolić N, Dželebdžić O, Čolić R. Building on Recent Experiences and Participatory Planning in Serbia Toward a New Normal. in The ‘New Normal’ in Planning, Governance and Participation. 2023;:41-56.
doi:10.1007/978-3-031-32664-6_4 .

Čolić, Nataša, Dželebdžić, Omiljena, Čolić, Ratka, "Building on Recent Experiences and Participatory Planning in Serbia Toward a New Normal" in The ‘New Normal’ in Planning, Governance and Participation (2023):41-56,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-32664-6_4 . .

TY  - JOUR
AU  - Živanović Miljković, Jelena
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Čolić, Nataša
PY  - 2022
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/721
AB  - At the global level, there is an awareness of the need to protect agricultural land from permanent physical loss through land-use change. Preservation of high-quality agricultural land is currently at the center of the international debates, including those of food safety. The main aim of this paper is to provide quantitative analysis of agricultural land-use change dynamics within the area of the Belgrade–Novi Sad highway corridor, as a distinct route that connects two largest cities in Serbia. The results in land-use change and the accompanying contextual aspects are observed between 1990 and 2018, i.e., within the four research periods: 1990–2000, 2000–2006, 2006–2012 and 2012–2018, using GIS-based analysis. The research methodology used Corine Land Cover and Urban Atlas data and revealed dynamics relating to the most influential land take directions during the ca. 30 years by the means of the land take indicator. The results were complemented with the qualitative content analysis of spatial and regulatory urban plans for the study area, as one of the land-use management instruments in Serbia. The findings indicate that the most intense agricultural land-use change to non-agricultural land occurred in the period 1990-2000 due to various drivers (vicinity of large cities, illegal construction, developed transport infrastructure), but also distinguish the role of spatial and urban planning documentation in promoting the new land take.
T2  - Land
T1  - Land-Use Change Dynamics of Agricultural Land within Belgrade–Novi Sad Highway Corridor: A Spatial Planning Perspective
VL  - 11
IS  - 10
SP  - 1691
DO  - 10.3390/land11101691
ER  - 

@article{
author = "Živanović Miljković, Jelena and Dželebdžić, Omiljena and Čolić, Nataša",
year = "2022",
abstract = "At the global level, there is an awareness of the need to protect agricultural land from permanent physical loss through land-use change. Preservation of high-quality agricultural land is currently at the center of the international debates, including those of food safety. The main aim of this paper is to provide quantitative analysis of agricultural land-use change dynamics within the area of the Belgrade–Novi Sad highway corridor, as a distinct route that connects two largest cities in Serbia. The results in land-use change and the accompanying contextual aspects are observed between 1990 and 2018, i.e., within the four research periods: 1990–2000, 2000–2006, 2006–2012 and 2012–2018, using GIS-based analysis. The research methodology used Corine Land Cover and Urban Atlas data and revealed dynamics relating to the most influential land take directions during the ca. 30 years by the means of the land take indicator. The results were complemented with the qualitative content analysis of spatial and regulatory urban plans for the study area, as one of the land-use management instruments in Serbia. The findings indicate that the most intense agricultural land-use change to non-agricultural land occurred in the period 1990-2000 due to various drivers (vicinity of large cities, illegal construction, developed transport infrastructure), but also distinguish the role of spatial and urban planning documentation in promoting the new land take.",
journal = "Land",
title = "Land-Use Change Dynamics of Agricultural Land within Belgrade–Novi Sad Highway Corridor: A Spatial Planning Perspective",
volume = "11",
number = "10",
pages = "1691",
doi = "10.3390/land11101691"
}

Živanović Miljković, J., Dželebdžić, O.,& Čolić, N.. (2022). Land-Use Change Dynamics of Agricultural Land within Belgrade–Novi Sad Highway Corridor: A Spatial Planning Perspective. in Land, 11(10), 1691.
https://doi.org/10.3390/land11101691

Živanović Miljković J, Dželebdžić O, Čolić N. Land-Use Change Dynamics of Agricultural Land within Belgrade–Novi Sad Highway Corridor: A Spatial Planning Perspective. in Land. 2022;11(10):1691.
doi:10.3390/land11101691 .

Živanović Miljković, Jelena, Dželebdžić, Omiljena, Čolić, Nataša, "Land-Use Change Dynamics of Agricultural Land within Belgrade–Novi Sad Highway Corridor: A Spatial Planning Perspective" in Land, 11, no. 10 (2022):1691,
https://doi.org/10.3390/land11101691 . .

TY  - CONF
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Majhenšek, Katarina
PY  - 2022
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/696
AB  - U radu se analizira funkcionalno-prostorna transformacija malih gradova u Srbiji u periodu postsocijalističke tranzicije, prihvatajući mišljenje da su mali gradovi na prekretnici demografskog, ekonomskog i socijalnog razvoja. Dok prostorni planeri neprekidno upozoravaju na neophodnost decentralizacije i uravnoteženog regionalnog razvoja, stvarni trendovi pokazuju da mali gradovi gube urbane funkcije, slabe u ulozi centara ruralnog razvoja i suočavaju se sa ubrzanim procesom urbane degradacije. Otuda potreba da se preispita funkcionisanje mreže urbanih centara, sa težištem na treći nivo – opštinske centre, koji se u kontekstu ovog rada svrstavaju u kategoriju malih gradova (prvi i drugi nivo su nacionalni i regionalni centri prema osnovnoj hijerarhiji urbanih centara). Istraživanje je obuhvatilo ocenu održivosti malih gradova – opštinskih centara u Srbiji, u relaciji sa njihovim tipološkim karakteristikama. U prvom koraku, izdvojeni su pojedini tipovi malih gradova prema veličini, regionalnom položaju, dostupnosti i funkcijama. U drugom koraku, izdvojeni tipovi su analizirani preko odabranih indikatora koji uključuju demografski, ekonomski i socijalni aspekt održivog razvoja. Konačno, kvantitativna analiza razvojnih trendova dopunjena je kvalitativnim studijama slučaja za nekoliko malih gradova u Srbiji. Namera je da se osvetle perspektive i mogućnosti za male gradove, kao i da se prilagode već stečene predispozicije i atraktivnost, kako bi mogli da odgovore savremenim razvojnim izazovima.
AB  - The paper discusses urban transformation of small towns in Serbia in the period of post-socialist transition by taking a stand that small towns are at a turning point in terms of demographic, economic and societal development. While spatial planners are bringing the attention to the need for decentralisation and balanced reguonal development, real trends show that small towns are losing urban functions, have a weakening role as centers of rural development, and face accelerated process of urban decay. These challenges require evaluation of the functional aspects of urban network with the focus on the third level – municipal centres (first and second level reffer to the national and regional centers), which are in the context of this paper considered within the category of small towns. The main aim of the research is to provide an assessment of typological aspects in relation to the sustainability of small tows in Serbia. Firstly, different types of small towns were identified and singled out according to size, regional location, accessibility and urban functions. Secondly, the selected types were analysed by using demographic, economic and social indicators for sustainable development. Finally, quantitative analysis of development trends was complemented by a set of qualitative case studies of several small towns in Serbia. The intention is to shed light on the perspectives and opportunities for small towns, as well as to adjust the indogenius capacities and attractiveness to respond to contemporary development challenges.
PB  - Beograd : Asocijacija prostornih planera Republike Srbije
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet
C3  - Zbornik radova IX naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učeđćem Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja
T1  - Preobražaj malih gradova u Srbiji – od urbanog propadanja do novog identiteta
T1  - Transformation of small towns in Serbia – from urban decay to new identity
SP  - 71
EP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_696
ER  - 

@conference{
author = "Dželebdžić, Omiljena and Čolić, Nataša and Majhenšek, Katarina",
year = "2022",
abstract = "U radu se analizira funkcionalno-prostorna transformacija malih gradova u Srbiji u periodu postsocijalističke tranzicije, prihvatajući mišljenje da su mali gradovi na prekretnici demografskog, ekonomskog i socijalnog razvoja. Dok prostorni planeri neprekidno upozoravaju na neophodnost decentralizacije i uravnoteženog regionalnog razvoja, stvarni trendovi pokazuju da mali gradovi gube urbane funkcije, slabe u ulozi centara ruralnog razvoja i suočavaju se sa ubrzanim procesom urbane degradacije. Otuda potreba da se preispita funkcionisanje mreže urbanih centara, sa težištem na treći nivo – opštinske centre, koji se u kontekstu ovog rada svrstavaju u kategoriju malih gradova (prvi i drugi nivo su nacionalni i regionalni centri prema osnovnoj hijerarhiji urbanih centara). Istraživanje je obuhvatilo ocenu održivosti malih gradova – opštinskih centara u Srbiji, u relaciji sa njihovim tipološkim karakteristikama. U prvom koraku, izdvojeni su pojedini tipovi malih gradova prema veličini, regionalnom položaju, dostupnosti i funkcijama. U drugom koraku, izdvojeni tipovi su analizirani preko odabranih indikatora koji uključuju demografski, ekonomski i socijalni aspekt održivog razvoja. Konačno, kvantitativna analiza razvojnih trendova dopunjena je kvalitativnim studijama slučaja za nekoliko malih gradova u Srbiji. Namera je da se osvetle perspektive i mogućnosti za male gradove, kao i da se prilagode već stečene predispozicije i atraktivnost, kako bi mogli da odgovore savremenim razvojnim izazovima., The paper discusses urban transformation of small towns in Serbia in the period of post-socialist transition by taking a stand that small towns are at a turning point in terms of demographic, economic and societal development. While spatial planners are bringing the attention to the need for decentralisation and balanced reguonal development, real trends show that small towns are losing urban functions, have a weakening role as centers of rural development, and face accelerated process of urban decay. These challenges require evaluation of the functional aspects of urban network with the focus on the third level – municipal centres (first and second level reffer to the national and regional centers), which are in the context of this paper considered within the category of small towns. The main aim of the research is to provide an assessment of typological aspects in relation to the sustainability of small tows in Serbia. Firstly, different types of small towns were identified and singled out according to size, regional location, accessibility and urban functions. Secondly, the selected types were analysed by using demographic, economic and social indicators for sustainable development. Finally, quantitative analysis of development trends was complemented by a set of qualitative case studies of several small towns in Serbia. The intention is to shed light on the perspectives and opportunities for small towns, as well as to adjust the indogenius capacities and attractiveness to respond to contemporary development challenges.",
publisher = "Beograd : Asocijacija prostornih planera Republike Srbije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet",
journal = "Zbornik radova IX naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učeđćem Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja",
title = "Preobražaj malih gradova u Srbiji – od urbanog propadanja do novog identiteta, Transformation of small towns in Serbia – from urban decay to new identity",
pages = "71-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_696"
}

Dželebdžić, O., Čolić, N.,& Majhenšek, K.. (2022). Preobražaj malih gradova u Srbiji – od urbanog propadanja do novog identiteta. in Zbornik radova IX naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učeđćem Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja
Beograd : Asocijacija prostornih planera Republike Srbije., 71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_696

Dželebdžić O, Čolić N, Majhenšek K. Preobražaj malih gradova u Srbiji – od urbanog propadanja do novog identiteta. in Zbornik radova IX naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učeđćem Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja. 2022;:71-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_696 .

Dželebdžić, Omiljena, Čolić, Nataša, Majhenšek, Katarina, "Preobražaj malih gradova u Srbiji – od urbanog propadanja do novog identiteta" in Zbornik radova IX naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učeđćem Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja (2022):71-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_696 .

TY  - CONF
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Čolić, Ratka
PY  - 2021
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/756
AB  - The aim of this research is to examine the new directions of democratic practices in urban governance, including public participation and multi-stakeholder involvement in Serbia. Through the reflections of Serbian planning practitioners and planners, the paper frames their historical reality of transitional, post-socialist local context as ‘somewhere in-between’ a complex system of dynamics. Therefore, the requirements of market economy, EU policies, new planning ideas and influences together with the formal participatory procedures and professional idea of the previous, socialist practice come together to this contemporary historical reality. The paper explores, through ethnographic research with 
professional planners (from 2007 to 2020), the application of participatory methods with the support of international programs that operated in the field of urban governance in Serbia. The research framework combines critical pragmatism and collaborative planning to shed light on daily planning practice characterized by an ongoing transition through dynamics that has shifted to governance, pluralism, and markets. These dynamics have been even more evident when the urban planning challenge during COVID-19 pandemic, have provided practitioners’ insights into ‘what can, and should we do now?’. The paper defines planning actions take form of small, pragmatic steps and alternative practices that hope to contribute to effective urban governance on specific urban challenges.
PB  - Aalborg : Aalborg Universitet
C3  - Book of abstracts: Transforming Urban Governance in a Post-pandemic World
T1  - Rethinking participatory practices of professional planners as a response to urban governance in Serbia
SP  - 2
EP  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_756
ER  - 

@conference{
author = "Čolić, Nataša and Dželebdžić, Omiljena and Čolić, Ratka",
year = "2021",
abstract = "The aim of this research is to examine the new directions of democratic practices in urban governance, including public participation and multi-stakeholder involvement in Serbia. Through the reflections of Serbian planning practitioners and planners, the paper frames their historical reality of transitional, post-socialist local context as ‘somewhere in-between’ a complex system of dynamics. Therefore, the requirements of market economy, EU policies, new planning ideas and influences together with the formal participatory procedures and professional idea of the previous, socialist practice come together to this contemporary historical reality. The paper explores, through ethnographic research with 
professional planners (from 2007 to 2020), the application of participatory methods with the support of international programs that operated in the field of urban governance in Serbia. The research framework combines critical pragmatism and collaborative planning to shed light on daily planning practice characterized by an ongoing transition through dynamics that has shifted to governance, pluralism, and markets. These dynamics have been even more evident when the urban planning challenge during COVID-19 pandemic, have provided practitioners’ insights into ‘what can, and should we do now?’. The paper defines planning actions take form of small, pragmatic steps and alternative practices that hope to contribute to effective urban governance on specific urban challenges.",
publisher = "Aalborg : Aalborg Universitet",
journal = "Book of abstracts: Transforming Urban Governance in a Post-pandemic World",
title = "Rethinking participatory practices of professional planners as a response to urban governance in Serbia",
pages = "2-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_756"
}

Čolić, N., Dželebdžić, O.,& Čolić, R.. (2021). Rethinking participatory practices of professional planners as a response to urban governance in Serbia. in Book of abstracts: Transforming Urban Governance in a Post-pandemic World
Aalborg : Aalborg Universitet., 2-2.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_756

Čolić N, Dželebdžić O, Čolić R. Rethinking participatory practices of professional planners as a response to urban governance in Serbia. in Book of abstracts: Transforming Urban Governance in a Post-pandemic World. 2021;:2-2.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_756 .

Čolić, Nataša, Dželebdžić, Omiljena, Čolić, Ratka, "Rethinking participatory practices of professional planners as a response to urban governance in Serbia" in Book of abstracts: Transforming Urban Governance in a Post-pandemic World (2021):2-2,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_756 .

TY  - CONF
AU  - Čolić, Ratka
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2021
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/752
AB  - This article considers a decade of practice and research in the field of
participatory planning in the context of a post-socialist country, Serbia. The main aim is to assess the transformative potential of participation within the following domains: 1) formation of relationships, 2) recognition of issues and priorities, 3) perception of values and results of planning process, and 4) possibility for
institutionalization of participatory practice in a post-socialist country planning context. The presented work examines urban development practices in 45 Serbian cities through the lenses of 95 professional planners that were interviewed over the course of 13 years. What is common to all of the examined cases is that participatory planning processes were realized through the support of international programs that operated in the field of territorial governance in Serbia from 2007 to 2020. Findings indicate that the acceptance of new concepts and policies in the local path-contingent practice requires pragmatic attitude of planning professionals, small steps and liberty to experiment, but also a possibility to discuss new discourses and understand their results. In the theoretical frame, this article contributes to the critical analysis of pragmatism and the flow of
transnational policy discourse.
PB  - Association of European Schools of Planning (AESOP)
PB  - Gdańsk : University of Technology, Faculty of Architecture
C3  - Book of abstracts: Adaptive Planning - Rethinking Planning Practices
T1  - Transformative potential of participatory planning in a post-socialist context of Serbia
SP  - 159
EP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_752
ER  - 

@conference{
author = "Čolić, Ratka and Čolić, Nataša and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2021",
abstract = "This article considers a decade of practice and research in the field of
participatory planning in the context of a post-socialist country, Serbia. The main aim is to assess the transformative potential of participation within the following domains: 1) formation of relationships, 2) recognition of issues and priorities, 3) perception of values and results of planning process, and 4) possibility for
institutionalization of participatory practice in a post-socialist country planning context. The presented work examines urban development practices in 45 Serbian cities through the lenses of 95 professional planners that were interviewed over the course of 13 years. What is common to all of the examined cases is that participatory planning processes were realized through the support of international programs that operated in the field of territorial governance in Serbia from 2007 to 2020. Findings indicate that the acceptance of new concepts and policies in the local path-contingent practice requires pragmatic attitude of planning professionals, small steps and liberty to experiment, but also a possibility to discuss new discourses and understand their results. In the theoretical frame, this article contributes to the critical analysis of pragmatism and the flow of
transnational policy discourse.",
publisher = "Association of European Schools of Planning (AESOP), Gdańsk : University of Technology, Faculty of Architecture",
journal = "Book of abstracts: Adaptive Planning - Rethinking Planning Practices",
title = "Transformative potential of participatory planning in a post-socialist context of Serbia",
pages = "159-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_752"
}

Čolić, R., Čolić, N.,& Dželebdžić, O.. (2021). Transformative potential of participatory planning in a post-socialist context of Serbia. in Book of abstracts: Adaptive Planning - Rethinking Planning Practices
Association of European Schools of Planning (AESOP)., 159-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_752

Čolić R, Čolić N, Dželebdžić O. Transformative potential of participatory planning in a post-socialist context of Serbia. in Book of abstracts: Adaptive Planning - Rethinking Planning Practices. 2021;:159-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_752 .

Čolić, Ratka, Čolić, Nataša, Dželebdžić, Omiljena, "Transformative potential of participatory planning in a post-socialist context of Serbia" in Book of abstracts: Adaptive Planning - Rethinking Planning Practices (2021):159-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_752 .

TY  - CONF
AU  - Živanović Miljković, Jelena
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Crnčević, Tijana
PY  - 2020
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/596
C3  - Climate2020 – The worldwide online climate conference. Category 1 – Resilience and capacity building
T1  - The Capacity for Resilience in Land Use Planning In Serbia - Natural  Hazards and Climate Change Issues
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_596
ER  - 

@conference{
author = "Živanović Miljković, Jelena and Dželebdžić, Omiljena and Crnčević, Tijana",
year = "2020",
journal = "Climate2020 – The worldwide online climate conference. Category 1 – Resilience and capacity building",
title = "The Capacity for Resilience in Land Use Planning In Serbia - Natural  Hazards and Climate Change Issues",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_596"
}

Živanović Miljković, J., Dželebdžić, O.,& Crnčević, T.. (2020). The Capacity for Resilience in Land Use Planning In Serbia - Natural  Hazards and Climate Change Issues. in Climate2020 – The worldwide online climate conference. Category 1 – Resilience and capacity building.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_596

Živanović Miljković J, Dželebdžić O, Crnčević T. The Capacity for Resilience in Land Use Planning In Serbia - Natural  Hazards and Climate Change Issues. in Climate2020 – The worldwide online climate conference. Category 1 – Resilience and capacity building. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_596 .

Živanović Miljković, Jelena, Dželebdžić, Omiljena, Crnčević, Tijana, "The Capacity for Resilience in Land Use Planning In Serbia - Natural  Hazards and Climate Change Issues" in Climate2020 – The worldwide online climate conference. Category 1 – Resilience and capacity building (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_596 .

TY  - CHAP
AU  - Crnčević, Tijana
AU  - Živanović Miljković, Jelena
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2020
UR  - https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-030-37425-9_15
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/594
AB  - Corresponding to contemporary international frameworks that promote sustainable development following the adoption of the Paris agreement at the 21st  Conference on the Parties of the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), 17 sustainable development goals are specifically promoted, and, in addition to sustainability, resilience and, accordingly, disaster risk reduction. In this respect, the harmonization of global, regional and local development is conditioned by climate change issues. The Republic of Serbia (RS), according to the given scenarios, expects a rise in temperature and long-lasting droughts and fires, as well as more intense precipitations that could result in the occurrence of natural hazards such as floods, escarpments and other similar events. Thus, this paper provides an overview of the current planning framework that addresses the problem of preparing areas for emergency situations and disaster risk reduction with a special reference to these climate change issues and their impact in terms of natural disasters. An overview of selected case studies shows that disaster risk reduction is present in the planning documents—the spatial and urban plans—and that the natural hazards that have appeared within the last decade in Serbia have resulted in the initiating and innovating of the legal and planning bases, as well as concrete adjustments and amendments within the planning documents.
PB  - Cham : Springer
T2  - Climate Change, Hazards and Adaptation Options. Handling the Impacts of a Changing Climate
T1  - Treatment of Natural Hazards Within Planning Documents in Serbia in Relation to Climate Change Issues
SP  - 227
EP  - 292
EP  - M13
DO  - 10.1007/978-3-030-37425-9_15
ER  - 

@inbook{
author = "Crnčević, Tijana and Živanović Miljković, Jelena and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2020",
abstract = "Corresponding to contemporary international frameworks that promote sustainable development following the adoption of the Paris agreement at the 21st  Conference on the Parties of the United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), 17 sustainable development goals are specifically promoted, and, in addition to sustainability, resilience and, accordingly, disaster risk reduction. In this respect, the harmonization of global, regional and local development is conditioned by climate change issues. The Republic of Serbia (RS), according to the given scenarios, expects a rise in temperature and long-lasting droughts and fires, as well as more intense precipitations that could result in the occurrence of natural hazards such as floods, escarpments and other similar events. Thus, this paper provides an overview of the current planning framework that addresses the problem of preparing areas for emergency situations and disaster risk reduction with a special reference to these climate change issues and their impact in terms of natural disasters. An overview of selected case studies shows that disaster risk reduction is present in the planning documents—the spatial and urban plans—and that the natural hazards that have appeared within the last decade in Serbia have resulted in the initiating and innovating of the legal and planning bases, as well as concrete adjustments and amendments within the planning documents.",
publisher = "Cham : Springer",
journal = "Climate Change, Hazards and Adaptation Options. Handling the Impacts of a Changing Climate",
booktitle = "Treatment of Natural Hazards Within Planning Documents in Serbia in Relation to Climate Change Issues",
pages = "227-292-M13",
doi = "10.1007/978-3-030-37425-9_15"
}

Crnčević, T., Živanović Miljković, J.,& Dželebdžić, O.. (2020). Treatment of Natural Hazards Within Planning Documents in Serbia in Relation to Climate Change Issues. in Climate Change, Hazards and Adaptation Options. Handling the Impacts of a Changing Climate
Cham : Springer., 227-292.
https://doi.org/10.1007/978-3-030-37425-9_15

Crnčević T, Živanović Miljković J, Dželebdžić O. Treatment of Natural Hazards Within Planning Documents in Serbia in Relation to Climate Change Issues. in Climate Change, Hazards and Adaptation Options. Handling the Impacts of a Changing Climate. 2020;:227-292.
doi:10.1007/978-3-030-37425-9_15 .

Crnčević, Tijana, Živanović Miljković, Jelena, Dželebdžić, Omiljena, "Treatment of Natural Hazards Within Planning Documents in Serbia in Relation to Climate Change Issues" in Climate Change, Hazards and Adaptation Options. Handling the Impacts of a Changing Climate (2020):227-292,
https://doi.org/10.1007/978-3-030-37425-9_15 . .

Милић, Ђ., Тркуља, С., Радосављевић, З., Максин, М., Зековић, С., Ненковић-Ризнић, М., Манић, Б., Џелебџић, О., Ђукић, А., Јокановић, И., Петрић, Ј., Никовић, А., Даниловић Христић, Н., Бајић, Т., Чолић, Н., Бранков, Б., Милер, Х., Чолић, Р., Бабић, Д.,& Гаули, Ј.. (2019). Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године. in Каталог изложбе: 28. Салон урбанизма 2018, Ниш, 8-13 новембар, 2019
Београд : Удружење урбаниста Србије., 12-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_861

Милић Ђ, Тркуља С, Радосављевић З, Максин М, Зековић С, Ненковић-Ризнић М, Манић Б, Џелебџић О, Ђукић А, Јокановић И, Петрић Ј, Никовић А, Даниловић Христић Н, Бајић Т, Чолић Н, Бранков Б, Милер Х, Чолић Р, Бабић Д, Гаули Ј. Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године. in Каталог изложбе: 28. Салон урбанизма 2018, Ниш, 8-13 новембар, 2019. 2019;:12-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_861 .

Милић, Ђорђе, Тркуља, Синиша, Радосављевић, Зоран, Максин, Марија, Зековић, Славка, Ненковић-Ризнић, Марина, Манић, Божидар, Џелебџић, Омиљена, Ђукић, Александар, Јокановић, Игор, Петрић, Јасна, Никовић, Ана, Даниловић Христић, Наташа, Бајић, Тања, Чолић, Наташа, Бранков, Борјан, Милер, Харалд, Чолић, Ратка, Бабић, Драго, Гаули, Јохан, "Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године" in Каталог изложбе: 28. Салон урбанизма 2018, Ниш, 8-13 новембар, 2019 (2019):12-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_861 .

Милић, Ђ., Тркуља, С., Радосављевић, З., Чолић, Р., Максин, М., Зековић, С., Ненковић-Ризнић, М., Манић, Б., Џелебџић, О., Ђукић, А., Јокановић, И., Петрић, Ј., Никовић, А., Даниловић Христић, Н., Бајић, Т., Чолић, Н.,& Бранков, Б.. (2019). Нови методолошки приступ интегрисаном управљању одрживим урбаним развојем у Републици Србији (на примеру Стратегије одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године). 
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_790

Милић Ђ, Тркуља С, Радосављевић З, Чолић Р, Максин М, Зековић С, Ненковић-Ризнић М, Манић Б, Џелебџић О, Ђукић А, Јокановић И, Петрић Ј, Никовић А, Даниловић Христић Н, Бајић Т, Чолић Н, Бранков Б. Нови методолошки приступ интегрисаном управљању одрживим урбаним развојем у Републици Србији (на примеру Стратегије одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године). 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_790 .

Милић, Ђорђе, Тркуља, Синиша, Радосављевић, Зоран, Чолић, Ратка, Максин, Марија, Зековић, Славка, Ненковић-Ризнић, Марина, Манић, Божидар, Џелебџић, Омиљена, Ђукић, Александар, Јокановић, Игор, Петрић, Јасна, Никовић, Ана, Даниловић Христић, Наташа, Бајић, Тања, Чолић, Наташа, Бранков, Борјан, "Нови методолошки приступ интегрисаном управљању одрживим урбаним развојем у Републици Србији (на примеру Стратегије одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године)" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_790 .

Петрић, Ј., Џелебџић, О., Гајић, А.,& Срнић, Д.. (2019). Графичка база података за праћење спровођења регионалних просторних планова. 
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_786

Петрић Ј, Џелебџић О, Гајић А, Срнић Д. Графичка база података за праћење спровођења регионалних просторних планова. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_786 .

Петрић, Јасна, Џелебџић, Омиљена, Гајић, Александра, Срнић, Данијела, "Графичка база података за праћење спровођења регионалних просторних планова" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_786 .

Џелебџић, О., Петрић, Ј., Гајић, А.,& Срнић, Д.. (2019). Оцена показатеља просторног развоја Региона Шумадије и Западне Србије за 2016. годину, у контексту имплементације важећих регионалних просторних планова. 
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_785

Џелебџић О, Петрић Ј, Гајић А, Срнић Д. Оцена показатеља просторног развоја Региона Шумадије и Западне Србије за 2016. годину, у контексту имплементације важећих регионалних просторних планова. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_785 .

Џелебџић, Омиљена, Петрић, Јасна, Гајић, Александра, Срнић, Данијела, "Оцена показатеља просторног развоја Региона Шумадије и Западне Србије за 2016. годину, у контексту имплементације важећих регионалних просторних планова" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_785 .

TY  - CONF
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2018
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/570
AB  - Партиципација је присутна у пракси урбанистичког и просторног планирања у Србији дуги низ година, али је њена улога до сада углавном била сведена на пружање легитимитета за доношење планских одлука. Заправо, партиципација јавности често се сматра формалнопћу, која нема много стварног утицаја на планска решења. Овај рад анализира улогу партиципације у савременој пракси планирања у Србији. Поред сагледавања формалних поцедура, указује се и на примере из праксе где су ''меке'' технике партиципације инкорпориране у формални процес планирања у циљу подстицања одрживог урбаног развоја. С тим у вези, овај рад сугерише реевалуацију традиционалне ''формалне'' улоге партиципације ка ''деловању изван минималних обавеза'' задатих легалним оквиром.
PB  - Beograd : Udruženje urbanista Srbije
C3  - Измена закона о планирању и изградњи; Геосрбија, урбана комасација; Развојни коридори Србије и Југоисточне Европе / Међународни научно-стручни скуп 14. Летња школа урбанизма, Бијељина, 31. мај - 02. јун 2018.
T1  - Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе
SP  - 105
EP  - 111
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_570
ER  - 

@conference{
author = "Čolić, Nataša and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2018",
abstract = "Партиципација је присутна у пракси урбанистичког и просторног планирања у Србији дуги низ година, али је њена улога до сада углавном била сведена на пружање легитимитета за доношење планских одлука. Заправо, партиципација јавности често се сматра формалнопћу, која нема много стварног утицаја на планска решења. Овај рад анализира улогу партиципације у савременој пракси планирања у Србији. Поред сагледавања формалних поцедура, указује се и на примере из праксе где су ''меке'' технике партиципације инкорпориране у формални процес планирања у циљу подстицања одрживог урбаног развоја. С тим у вези, овај рад сугерише реевалуацију традиционалне ''формалне'' улоге партиципације ка ''деловању изван минималних обавеза'' задатих легалним оквиром.",
publisher = "Beograd : Udruženje urbanista Srbije",
journal = "Измена закона о планирању и изградњи; Геосрбија, урбана комасација; Развојни коридори Србије и Југоисточне Европе / Међународни научно-стручни скуп 14. Летња школа урбанизма, Бијељина, 31. мај - 02. јун 2018.",
title = "Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе",
pages = "105-111",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_570"
}

Čolić, N.,& Dželebdžić, O.. (2018). Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе. in Измена закона о планирању и изградњи; Геосрбија, урбана комасација; Развојни коридори Србије и Југоисточне Европе / Међународни научно-стручни скуп 14. Летња школа урбанизма, Бијељина, 31. мај - 02. јун 2018.
Beograd : Udruženje urbanista Srbije., 105-111.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_570

Čolić N, Dželebdžić O. Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе. in Измена закона о планирању и изградњи; Геосрбија, урбана комасација; Развојни коридори Србије и Југоисточне Европе / Међународни научно-стручни скуп 14. Летња школа урбанизма, Бијељина, 31. мај - 02. јун 2018.. 2018;:105-111.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_570 .

Čolić, Nataša, Dželebdžić, Omiljena, "Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе" in Измена закона о планирању и изградњи; Геосрбија, урбана комасација; Развојни коридори Србије и Југоисточне Европе / Међународни научно-стручни скуп 14. Летња школа урбанизма, Бијељина, 31. мај - 02. јун 2018. (2018):105-111,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_570 .

TY  - JOUR
AU  - Čolić, Nataša
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2018
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/569
AB  - Participation has been present in the Serbian legal framework in the domain of urban planning since the 1950s. Its scope and legal definition have evolved with the transition to democracy, markets and decentralised governance. In
line with EU standards, Serbia introduced an additional level of participation in the form of early public inquiry in 2014. Still, participatory planning practice is often seen as a formality which lacks sufficient effect on the planning
solution, and requires qualitative improvements in citizen and stakeholder involvement. The main aim of this paper is to suggest that the use of alternative methods of participation in the domains of informing, consultation and active
participation may increase the effectiveness of participatory planning practice. Thus, this paper points out some examples of good practice, and argues for the importance of recognising the existing base of knowledge and expertise
in order to respond to contemporary requirements in the field of urban planning.
PB  - Београд : Институт за Архитектуру и Урбанизам Србије
T2  - Spatium
T1  - Beyond formality: A contribution towards revising the participatory planning practice in Serbia
IS  - 39
SP  - 17
EP  - 25
DO  - https://doi.org/10.2298/SPAT1839017C
ER  - 

@article{
author = "Čolić, Nataša and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2018",
abstract = "Participation has been present in the Serbian legal framework in the domain of urban planning since the 1950s. Its scope and legal definition have evolved with the transition to democracy, markets and decentralised governance. In
line with EU standards, Serbia introduced an additional level of participation in the form of early public inquiry in 2014. Still, participatory planning practice is often seen as a formality which lacks sufficient effect on the planning
solution, and requires qualitative improvements in citizen and stakeholder involvement. The main aim of this paper is to suggest that the use of alternative methods of participation in the domains of informing, consultation and active
participation may increase the effectiveness of participatory planning practice. Thus, this paper points out some examples of good practice, and argues for the importance of recognising the existing base of knowledge and expertise
in order to respond to contemporary requirements in the field of urban planning.",
publisher = "Београд : Институт за Архитектуру и Урбанизам Србије",
journal = "Spatium",
title = "Beyond formality: A contribution towards revising the participatory planning practice in Serbia",
number = "39",
pages = "17-25",
doi = "https://doi.org/10.2298/SPAT1839017C"
}

Čolić, N.,& Dželebdžić, O.. (2018). Beyond formality: A contribution towards revising the participatory planning practice in Serbia. in Spatium
Београд : Институт за Архитектуру и Урбанизам Србије.(39), 17-25.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/SPAT1839017C

Čolić N, Dželebdžić O. Beyond formality: A contribution towards revising the participatory planning practice in Serbia. in Spatium. 2018;(39):17-25.
doi:https://doi.org/10.2298/SPAT1839017C .

Čolić, Nataša, Dželebdžić, Omiljena, "Beyond formality: A contribution towards revising the participatory planning practice in Serbia" in Spatium, no. 39 (2018):17-25,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/SPAT1839017C . .

TY  - CONF
AU  - Jokić, Vesna
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2018
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/730
AB  - Apstrakt: Obrazovanje je jedan od ključnih elemenata održivog ekonomskog razvoja (ekonomije zasnovane na znanju) i socijalne kohezije društva. Takođe, dostignuti nivo obrazovanosti populacije i permanentno obrazovanje su bitni uslovi uravnoteženog regionalnog razvoja. 
Predmet ovog rada je analiza regionalnih i lokalnih razlika prema obrazovnom nivou radne populacije (20-64 godine) u Republici Srbiji, na osnovu podataka Popisa 2011. godine. Cilj rada je rangiranje i klasifikacija opština/gradova prema obrazovnoj strukturi radnog kontigenta stanovništva, što je pokazatelj potencijala ljudskih resursa kao nosioca ekonomskog i socijalnog razvoja.
AB  - Abstract: Education is one of the key element for achieving the goals of sustainable economic development (economy based on knowledge) and social cohesion in society. Also, the educational level attained and permanent education (lifelong learning) are important conditions for balanced regional development.
The subject of this paper is the analysis region and local differences in the education level of workforce (20-64 years) in the Republic of Serbia, on the 2011 Census data. The goal of the paper is to rank and classify municipalities/cities according to the educational structure of workforce, as an indicator of human resources potentials of economic and social development.
PB  - Beograd : Asocijacija peostornih planera Srbije, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakulte
C3  - Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja: geneze i perspektive prostornog razvoja, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem
T1  - Obrazovna struktura radnih potencijala u Srbiji - prostorna distribucija i regionalne razlike
T1  - The Educational Structure of Workforce in Serbia - Spatial Distribution and Regional Differences
SP  - 619
EP  - 627
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_730
ER  - 

@conference{
author = "Jokić, Vesna and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2018",
abstract = "Apstrakt: Obrazovanje je jedan od ključnih elemenata održivog ekonomskog razvoja (ekonomije zasnovane na znanju) i socijalne kohezije društva. Takođe, dostignuti nivo obrazovanosti populacije i permanentno obrazovanje su bitni uslovi uravnoteženog regionalnog razvoja. 
Predmet ovog rada je analiza regionalnih i lokalnih razlika prema obrazovnom nivou radne populacije (20-64 godine) u Republici Srbiji, na osnovu podataka Popisa 2011. godine. Cilj rada je rangiranje i klasifikacija opština/gradova prema obrazovnoj strukturi radnog kontigenta stanovništva, što je pokazatelj potencijala ljudskih resursa kao nosioca ekonomskog i socijalnog razvoja., Abstract: Education is one of the key element for achieving the goals of sustainable economic development (economy based on knowledge) and social cohesion in society. Also, the educational level attained and permanent education (lifelong learning) are important conditions for balanced regional development.
The subject of this paper is the analysis region and local differences in the education level of workforce (20-64 years) in the Republic of Serbia, on the 2011 Census data. The goal of the paper is to rank and classify municipalities/cities according to the educational structure of workforce, as an indicator of human resources potentials of economic and social development.",
publisher = "Beograd : Asocijacija peostornih planera Srbije, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakulte",
journal = "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja: geneze i perspektive prostornog razvoja, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem",
title = "Obrazovna struktura radnih potencijala u Srbiji - prostorna distribucija i regionalne razlike, The Educational Structure of Workforce in Serbia - Spatial Distribution and Regional Differences",
pages = "619-627",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_730"
}

Jokić, V.,& Dželebdžić, O.. (2018). Obrazovna struktura radnih potencijala u Srbiji - prostorna distribucija i regionalne razlike. in Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja: geneze i perspektive prostornog razvoja, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem
Beograd : Asocijacija peostornih planera Srbije, Univerzitet u Beogradu - Geografski fakulte., 619-627.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_730

Jokić V, Dželebdžić O. Obrazovna struktura radnih potencijala u Srbiji - prostorna distribucija i regionalne razlike. in Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja: geneze i perspektive prostornog razvoja, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem. 2018;:619-627.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_730 .

Jokić, Vesna, Dželebdžić, Omiljena, "Obrazovna struktura radnih potencijala u Srbiji - prostorna distribucija i regionalne razlike" in Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja: geneze i perspektive prostornog razvoja, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa sa međunarodnim učešćem (2018):619-627,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_730 .

TY  - CONF
AU  - Crnčević, Tijana
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Milijić, Saša
PY  - 2016
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/268
AB  - Spatial planning has an important role to play in addressing climate change issues, taking into account that contemporary global and other international and regional frameworks support an integrated approach in adapting to climate change. The aim of this paper is to emphasize the role of planning in the context of climate change with special reference to current practice and the legal and other planning frameworks in the Republic of Serbia. The example of the Spatial Plan for the Specific Purposes Area of the International Waterway E-80 Danube (Pan-European Corridor VII) is introduced, and issues related to the influence of climate change on water regimes are analysed by reviewing the presence of planning measures that cover natural and cultural heritage. The results indicate that despite the lack of an adequate legal base, current practice offers indirect support to adaptation measures through promoting ecological networks, increasing the extent of protected areas, and building systems for flood protection among others.
PB  - Springer Int Publishing Ag, Cham
C3  - Implementing Climate Change Adaptation in Cities and Communities: Integrating Strategies and Educati
T1  - Planning and Climate Change: A Case Study on the Spatial Plan of the Danube Corridor Through Serbia
SP  - 161
EP  - 177
DO  - 10.1007/978-3-319-28591-7_8
ER  - 

@conference{
author = "Crnčević, Tijana and Dželebdžić, Omiljena and Milijić, Saša",
year = "2016",
abstract = "Spatial planning has an important role to play in addressing climate change issues, taking into account that contemporary global and other international and regional frameworks support an integrated approach in adapting to climate change. The aim of this paper is to emphasize the role of planning in the context of climate change with special reference to current practice and the legal and other planning frameworks in the Republic of Serbia. The example of the Spatial Plan for the Specific Purposes Area of the International Waterway E-80 Danube (Pan-European Corridor VII) is introduced, and issues related to the influence of climate change on water regimes are analysed by reviewing the presence of planning measures that cover natural and cultural heritage. The results indicate that despite the lack of an adequate legal base, current practice offers indirect support to adaptation measures through promoting ecological networks, increasing the extent of protected areas, and building systems for flood protection among others.",
publisher = "Springer Int Publishing Ag, Cham",
journal = "Implementing Climate Change Adaptation in Cities and Communities: Integrating Strategies and Educati",
title = "Planning and Climate Change: A Case Study on the Spatial Plan of the Danube Corridor Through Serbia",
pages = "161-177",
doi = "10.1007/978-3-319-28591-7_8"
}

Crnčević, T., Dželebdžić, O.,& Milijić, S.. (2016). Planning and Climate Change: A Case Study on the Spatial Plan of the Danube Corridor Through Serbia. in Implementing Climate Change Adaptation in Cities and Communities: Integrating Strategies and Educati
Springer Int Publishing Ag, Cham., 161-177.
https://doi.org/10.1007/978-3-319-28591-7_8

Crnčević T, Dželebdžić O, Milijić S. Planning and Climate Change: A Case Study on the Spatial Plan of the Danube Corridor Through Serbia. in Implementing Climate Change Adaptation in Cities and Communities: Integrating Strategies and Educati. 2016;:161-177.
doi:10.1007/978-3-319-28591-7_8 .

Crnčević, Tijana, Dželebdžić, Omiljena, Milijić, Saša, "Planning and Climate Change: A Case Study on the Spatial Plan of the Danube Corridor Through Serbia" in Implementing Climate Change Adaptation in Cities and Communities: Integrating Strategies and Educati (2016):161-177,
https://doi.org/10.1007/978-3-319-28591-7_8 . .

TY  - JOUR
AU  - Crnčević, Tijana
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Marić, Igor
PY  - 2015
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/255
AB  - The aim of the paper is to provide an insight into the current legal and other regulatory frameworks that introduces problems of climate change into planning practice of natural and cultural heritage, with special emphasis on the situation in the Republic of Serbia. Further, an overview of the selected case studies of natural and cultural heritage from the UNESCO World Heritage List for which were done studies of the impacts of climate change is included. The results indicate that the legal frameworks as well as actual practice are promoting the development of the ecological networks (the network of areas NATURA 2000) and landscape protection. This applies also to the planning practice in Serbia, where the planning of ecological corridors, habitat networking and other measures, provide responses to climate change. One of the conclusions of this paper is pointing out the necessity of increasing the level of protection of natural and cultural heritage within preserving the authenticity and improving flexibility or adaptability to climate change.
AB  - Rad ima za cilj da pruži uvid u aktuelne zakonske i druge regulativne okvire, kojima se problematika klimatskih promena uvodi u praksu planiranja prirodnog i kulturnog nasleđa, sa posebnim osvrtom na stanje u Republici Srbiji. Uporedo sa ovim, dat je i osvrt na primere prirodnog i kulturnog nasleđa sa UNESKO Liste svetskog nasleđa za koje su rađene studije uticaja klimatskih promena i predviđene mere zaštite. Rezultati ukazuju da se u zakonskim okvirima, kao i u aktuelnoj praksi, promoviše razvoj ekoloških mreža (mreža prostora NATURA 2000) i zaštita predela. To se odnosi i na praksu planiranja u Srbiji, gde se planiranjem ekoloških koridora, umrežavanjem staništa i drugim merama daju odgovori na klimatske promene. Jedan od zaključaka rada je ukazivanje na neophodnost povećanja stepena zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa uz očuvanje autentičnosti i unapređenje adaptibilnosti ili prilagodljivosti na klimatske promene.
PB  - Institute of Architecture and Urban and Spatial Planning of Serbia
T2  - Arhitektura i urbanizam
T1  - Climate change and protection: Recent experiences within planning of the area of cultural and natural heritage
T1  - Klimatske promene i zaštita - novija iskustva u planiranju područja kulturnog i prirodnog nasleđa
IS  - 40
SP  - 37
EP  - 46
DO  - 10.5937/a-u0-7759
ER  - 

@article{
author = "Crnčević, Tijana and Dželebdžić, Omiljena and Marić, Igor",
year = "2015",
abstract = "The aim of the paper is to provide an insight into the current legal and other regulatory frameworks that introduces problems of climate change into planning practice of natural and cultural heritage, with special emphasis on the situation in the Republic of Serbia. Further, an overview of the selected case studies of natural and cultural heritage from the UNESCO World Heritage List for which were done studies of the impacts of climate change is included. The results indicate that the legal frameworks as well as actual practice are promoting the development of the ecological networks (the network of areas NATURA 2000) and landscape protection. This applies also to the planning practice in Serbia, where the planning of ecological corridors, habitat networking and other measures, provide responses to climate change. One of the conclusions of this paper is pointing out the necessity of increasing the level of protection of natural and cultural heritage within preserving the authenticity and improving flexibility or adaptability to climate change., Rad ima za cilj da pruži uvid u aktuelne zakonske i druge regulativne okvire, kojima se problematika klimatskih promena uvodi u praksu planiranja prirodnog i kulturnog nasleđa, sa posebnim osvrtom na stanje u Republici Srbiji. Uporedo sa ovim, dat je i osvrt na primere prirodnog i kulturnog nasleđa sa UNESKO Liste svetskog nasleđa za koje su rađene studije uticaja klimatskih promena i predviđene mere zaštite. Rezultati ukazuju da se u zakonskim okvirima, kao i u aktuelnoj praksi, promoviše razvoj ekoloških mreža (mreža prostora NATURA 2000) i zaštita predela. To se odnosi i na praksu planiranja u Srbiji, gde se planiranjem ekoloških koridora, umrežavanjem staništa i drugim merama daju odgovori na klimatske promene. Jedan od zaključaka rada je ukazivanje na neophodnost povećanja stepena zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa uz očuvanje autentičnosti i unapređenje adaptibilnosti ili prilagodljivosti na klimatske promene.",
publisher = "Institute of Architecture and Urban and Spatial Planning of Serbia",
journal = "Arhitektura i urbanizam",
title = "Climate change and protection: Recent experiences within planning of the area of cultural and natural heritage, Klimatske promene i zaštita - novija iskustva u planiranju područja kulturnog i prirodnog nasleđa",
number = "40",
pages = "37-46",
doi = "10.5937/a-u0-7759"
}

Crnčević, T., Dželebdžić, O.,& Marić, I.. (2015). Climate change and protection: Recent experiences within planning of the area of cultural and natural heritage. in Arhitektura i urbanizam
Institute of Architecture and Urban and Spatial Planning of Serbia.(40), 37-46.
https://doi.org/10.5937/a-u0-7759

Crnčević T, Dželebdžić O, Marić I. Climate change and protection: Recent experiences within planning of the area of cultural and natural heritage. in Arhitektura i urbanizam. 2015;(40):37-46.
doi:10.5937/a-u0-7759 .

Crnčević, Tijana, Dželebdžić, Omiljena, Marić, Igor, "Climate change and protection: Recent experiences within planning of the area of cultural and natural heritage" in Arhitektura i urbanizam, no. 40 (2015):37-46,
https://doi.org/10.5937/a-u0-7759 . .

TY  - JOUR
AU  - Jokić, Vesna
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Petovar, Ksenija
PY  - 2015
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/258
AB  - Human capital is one of the key factors of economic and social development. Namely, the growth potential of a territory is largely dependent on human capital that is, on citizen's creative potential and especially on their education. Society with a better endowment of human capital has a greater development potential. The subject of this paper is Serbia's human capital seen from the point of view of workforce education structure (20-64 age group). In this paper we present spatial distribution of workforce, i.e. the differences in workforce education levels and polarization of Serbian territory in terms of human capital pool. The result is a typology of municipalities in Serbia based on calculated values of average completed education level-the EMN index. Mapping of the corresponding values was done at the municipality level in order to get a clear distinction and a more accurate picture of spatial disparities in human resources.
PB  - Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia
T2  - Spatium
T1  - Human capital and its spatial distribution as limiting factors for the balanced development of Serbia
VL  - 1
IS  - 34
SP  - 46
EP  - 55
DO  - 10.2298/SPAT1534046J
ER  - 

@article{
author = "Jokić, Vesna and Dželebdžić, Omiljena and Petovar, Ksenija",
year = "2015",
abstract = "Human capital is one of the key factors of economic and social development. Namely, the growth potential of a territory is largely dependent on human capital that is, on citizen's creative potential and especially on their education. Society with a better endowment of human capital has a greater development potential. The subject of this paper is Serbia's human capital seen from the point of view of workforce education structure (20-64 age group). In this paper we present spatial distribution of workforce, i.e. the differences in workforce education levels and polarization of Serbian territory in terms of human capital pool. The result is a typology of municipalities in Serbia based on calculated values of average completed education level-the EMN index. Mapping of the corresponding values was done at the municipality level in order to get a clear distinction and a more accurate picture of spatial disparities in human resources.",
publisher = "Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia",
journal = "Spatium",
title = "Human capital and its spatial distribution as limiting factors for the balanced development of Serbia",
volume = "1",
number = "34",
pages = "46-55",
doi = "10.2298/SPAT1534046J"
}

Jokić, V., Dželebdžić, O.,& Petovar, K.. (2015). Human capital and its spatial distribution as limiting factors for the balanced development of Serbia. in Spatium
Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia., 1(34), 46-55.
https://doi.org/10.2298/SPAT1534046J

Jokić V, Dželebdžić O, Petovar K. Human capital and its spatial distribution as limiting factors for the balanced development of Serbia. in Spatium. 2015;1(34):46-55.
doi:10.2298/SPAT1534046J .

Jokić, Vesna, Dželebdžić, Omiljena, Petovar, Ksenija, "Human capital and its spatial distribution as limiting factors for the balanced development of Serbia" in Spatium, 1, no. 34 (2015):46-55,
https://doi.org/10.2298/SPAT1534046J . .

TY  - CHAP
AU  - Jokić, Vesna
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2014
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/726
AB  - Apstrakt: U pоslеdnjој dеcеniјi 20. vеkа, kоncеpt sоciјаlnе isključеnоsti zаuzimа cеntrаlnо mеstо u rаzmаtrаnjimа društvеnоg rаzvоја. Mеrеnjе i prаcеnjе sоciјаlnе isključеnоsti оbuhvаtа rаzlicitе dimеnziје zа kоје sе uspоstаvljајu оdgоvаrајući indikаtоri usklаdu sа ciljеvimа istrаživаnjа i dоstupnim pоdаcimа. Prеdmеt оvоg rаdа је prоstоrnа dimеnziја rаzmеštаја stаnоvništvа kоја uključuје njegovu stаrоsnu i оbrаzоvnu strukturu. Analiza odnosa izmedu starosne i оbrаzоvnе strukturе rаdnоg kоntingеntа је višеstrukо znаčајna zа rаzmаtrаnjе ljudskih rеsursа. Analiza uključuје dеmоgrаfskе аtributе pоpulаciје u vеzi sа fаktоrimа isključеnjа (obrazovanje, starost, dоstignuti nivо kоncеntrаciје оsеtljivih društvеnih grupа – stаri i dеcа), s јеdnе strаnе, i pоkаzuје kоlikо su, nа kојim dеlоvimа tеritоriје Republike Srbije i u kоm оbimu ljudski rеsursi limitirајući fаktоr еkоnоmskоg i sоciјаlnоg rаzvоја zајеdnicе, s drugе.
AB  - Abstract: In the last decade of the 20th century, the concept of social exclusion has a central place in the discussions on social development. Measuring and monitoring of social exclusion includes different dimensions for which proper indicators are establishing, in accordance with the objectives of the research and with the available data.The subject of this paper is the spatial dimension of two key characteristics for measuring social exclusion – age and educational structure of the population. Analysis of the relationship between the age and educational structure of the working population is multiple important for consideration of human resources capacities and development potentials. On the one hand, the analysis includes demographic attributes of the population in relation to the factors of exclusion education, age, achieved level of the concentration of vulnerable groups - the elderly and children), and shows how much, on which parts of the Republic of Serbia territory and in which extent human resources acts as a limiting factor for economic and social development of the community, on the other hand.
PB  - Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
T2  - Obnova strateskog prostornog misljenja, istrazivanja i upravljanja u Srbiji – Knjiga 2
T1  - Mаpirаnjе sоciјаlnе isključеnоsti – prоstоrnа dimеnziја stаrоsnе i оbrаzоvnе strukturе stаnоvništvа Srbiје
T1  - Mapping Social Exclusion ‒Spatial Dimension of Аge and Educational Structure of the Population in Serbia
IS  - 74
SP  - 107
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_726
ER  - 

@inbook{
author = "Jokić, Vesna and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2014",
abstract = "Apstrakt: U pоslеdnjој dеcеniјi 20. vеkа, kоncеpt sоciјаlnе isključеnоsti zаuzimа cеntrаlnо mеstо u rаzmаtrаnjimа društvеnоg rаzvоја. Mеrеnjе i prаcеnjе sоciјаlnе isključеnоsti оbuhvаtа rаzlicitе dimеnziје zа kоје sе uspоstаvljајu оdgоvаrајući indikаtоri usklаdu sа ciljеvimа istrаživаnjа i dоstupnim pоdаcimа. Prеdmеt оvоg rаdа је prоstоrnа dimеnziја rаzmеštаја stаnоvništvа kоја uključuје njegovu stаrоsnu i оbrаzоvnu strukturu. Analiza odnosa izmedu starosne i оbrаzоvnе strukturе rаdnоg kоntingеntа је višеstrukо znаčајna zа rаzmаtrаnjе ljudskih rеsursа. Analiza uključuје dеmоgrаfskе аtributе pоpulаciје u vеzi sа fаktоrimа isključеnjа (obrazovanje, starost, dоstignuti nivо kоncеntrаciје оsеtljivih društvеnih grupа – stаri i dеcа), s јеdnе strаnе, i pоkаzuје kоlikо su, nа kојim dеlоvimа tеritоriје Republike Srbije i u kоm оbimu ljudski rеsursi limitirајući fаktоr еkоnоmskоg i sоciјаlnоg rаzvоја zајеdnicе, s drugе., Abstract: In the last decade of the 20th century, the concept of social exclusion has a central place in the discussions on social development. Measuring and monitoring of social exclusion includes different dimensions for which proper indicators are establishing, in accordance with the objectives of the research and with the available data.The subject of this paper is the spatial dimension of two key characteristics for measuring social exclusion – age and educational structure of the population. Analysis of the relationship between the age and educational structure of the working population is multiple important for consideration of human resources capacities and development potentials. On the one hand, the analysis includes demographic attributes of the population in relation to the factors of exclusion education, age, achieved level of the concentration of vulnerable groups - the elderly and children), and shows how much, on which parts of the Republic of Serbia territory and in which extent human resources acts as a limiting factor for economic and social development of the community, on the other hand.",
publisher = "Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije",
journal = "Obnova strateskog prostornog misljenja, istrazivanja i upravljanja u Srbiji – Knjiga 2",
booktitle = "Mаpirаnjе sоciјаlnе isključеnоsti – prоstоrnа dimеnziја stаrоsnе i оbrаzоvnе strukturе stаnоvništvа Srbiје, Mapping Social Exclusion ‒Spatial Dimension of Аge and Educational Structure of the Population in Serbia",
number = "74",
pages = "107-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_726"
}

Jokić, V.,& Dželebdžić, O.. (2014). Mаpirаnjе sоciјаlnе isključеnоsti – prоstоrnа dimеnziја stаrоsnе i оbrаzоvnе strukturе stаnоvništvа Srbiје. in Obnova strateskog prostornog misljenja, istrazivanja i upravljanja u Srbiji – Knjiga 2
Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.(74), 107-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_726

Jokić V, Dželebdžić O. Mаpirаnjе sоciјаlnе isključеnоsti – prоstоrnа dimеnziја stаrоsnе i оbrаzоvnе strukturе stаnоvništvа Srbiје. in Obnova strateskog prostornog misljenja, istrazivanja i upravljanja u Srbiji – Knjiga 2. 2014;(74):107-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_726 .

Jokić, Vesna, Dželebdžić, Omiljena, "Mаpirаnjе sоciјаlnе isključеnоsti – prоstоrnа dimеnziја stаrоsnе i оbrаzоvnе strukturе stаnоvništvа Srbiје" in Obnova strateskog prostornog misljenja, istrazivanja i upravljanja u Srbiji – Knjiga 2, no. 74 (2014):107-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_726 .

TY  - CHAP
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Jokić, Vesna
PY  - 2014
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/435
AB  - Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji  – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja / 
Apstrakt: Pravilo „reda veličine” ukazuje da je demografska veličina svakog urbanog centra neke teritorije determinisana veličinom najvećeg grada i rangom tog centra unutar skupa svih gradova posmatrane teritorije. Ovim radom se ispituje da li ovo pravilo postoji i u distribuciji zaposlenih i investicija u naseljskom sistemu. Rezultati treba da pruže uvid u stepen dominacije glavnog grada ili više gradova, zastupljenost malih i srednjih gradova ili uravnoteženost urbanog sistema zemlje. Cilj rada je da pokaže da li tendencije u razvoju urbane mreže na nacionalnom nivou vode ka policentričnom sistemu gradova, što se smatra jednim od prioriteta prostornog razvoja.
AB  - A Rank Size Rule in Urban System in Serbia – Contribution to the Discussion of Polycentricity /
Abstract: The  rank-size rule shows that the size of the urban centre of a territory is determined by the population size of the largest city and rank of each ciiy within the set of all cities at a certain territory. This paper examines whether this rule exists in the distribution of employment and investment in the settlement system. The results should provide insight of rank-size distributions of city sizes, from city-primate, or more cities, representation of small and medium-sized cities, as well as the balance of urban system of the country. The aim of this paper is to show whether tendencies in the development of the urban network at national level leading to a polycentric system of cities, which is considered one of the priorities of spatial development.
PB  - Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
T2  - Obnova strateškog prostornog mišljenja, istraživanja i upravljanja u Srbiji - knjiga 2
T1  - Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja
T1  - A Rank Size Rule in Urban System in Serbia – Contribution to the Discussion of Polycentricity
SP  - 138
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_435
ER  - 

@inbook{
author = "Dželebdžić, Omiljena and Jokić, Vesna",
year = "2014",
abstract = "Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji  – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja / 
Apstrakt: Pravilo „reda veličine” ukazuje da je demografska veličina svakog urbanog centra neke teritorije determinisana veličinom najvećeg grada i rangom tog centra unutar skupa svih gradova posmatrane teritorije. Ovim radom se ispituje da li ovo pravilo postoji i u distribuciji zaposlenih i investicija u naseljskom sistemu. Rezultati treba da pruže uvid u stepen dominacije glavnog grada ili više gradova, zastupljenost malih i srednjih gradova ili uravnoteženost urbanog sistema zemlje. Cilj rada je da pokaže da li tendencije u razvoju urbane mreže na nacionalnom nivou vode ka policentričnom sistemu gradova, što se smatra jednim od prioriteta prostornog razvoja., A Rank Size Rule in Urban System in Serbia – Contribution to the Discussion of Polycentricity /
Abstract: The  rank-size rule shows that the size of the urban centre of a territory is determined by the population size of the largest city and rank of each ciiy within the set of all cities at a certain territory. This paper examines whether this rule exists in the distribution of employment and investment in the settlement system. The results should provide insight of rank-size distributions of city sizes, from city-primate, or more cities, representation of small and medium-sized cities, as well as the balance of urban system of the country. The aim of this paper is to show whether tendencies in the development of the urban network at national level leading to a polycentric system of cities, which is considered one of the priorities of spatial development.",
publisher = "Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije",
journal = "Obnova strateškog prostornog mišljenja, istraživanja i upravljanja u Srbiji - knjiga 2",
booktitle = "Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja, A Rank Size Rule in Urban System in Serbia – Contribution to the Discussion of Polycentricity",
pages = "138-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_435"
}

Dželebdžić, O.,& Jokić, V.. (2014). Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja. in Obnova strateškog prostornog mišljenja, istraživanja i upravljanja u Srbiji - knjiga 2
Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije., 138-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_435

Dželebdžić O, Jokić V. Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja. in Obnova strateškog prostornog mišljenja, istraživanja i upravljanja u Srbiji - knjiga 2. 2014;:138-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_435 .

Dželebdžić, Omiljena, Jokić, Vesna, "Pravilo "reda veličine" naselja u Srbiji – prilog za ocenu policentričnosti prostornog razvoja" in Obnova strateškog prostornog mišljenja, istraživanja i upravljanja u Srbiji - knjiga 2 (2014):138-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_435 .

TY  - CONF
AU  - Dželebdžić, Omiljena
AU  - Bazik, Dragana
AU  - Crnčević, Tijana
PY  - 2013
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/445
AB  - The planning practice so far, already has experiences regarding many forms of damage and
threat to natural and cultural heritage as a result of industrial and urban development, as
well as problems of their protection, development and use. A new potential threat in the
form of climate change represents further uncertainty for the maintenance of these areas
and a new challenge for spatial and urban planning. The knowledge of possible
consequences to climate changes demands reconsideration of the fundamental conceptual
setting, on the protection and use of natural and cultural heritage, in accordance with
generally accepted aims and in accordance with the universally accepted standards,
initially, considers preservation of identity, uniqueness and distinctiveness. Some of the
issues that are discussed in this paper consider of climate-resistance planning and actions
for space of natural and cultural heritage, in order to develop new approaches which will
primarily, enable a high level of assessments about the climate risks to be undertaken, and
secondly, to offer planning solutions for adaptation to climate changes in the future plans,
without neglecting the efforts for their mitigation.
PB  - Belgrade : Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (IAUS)
C3  - Conference Proceedings, 2nd International scientific conference "Regional development, spatial planning and strategic governance”
T1  - Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning
SP  - 808
EP  - 822
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_445
ER  - 

@conference{
author = "Dželebdžić, Omiljena and Bazik, Dragana and Crnčević, Tijana",
year = "2013",
abstract = "The planning practice so far, already has experiences regarding many forms of damage and
threat to natural and cultural heritage as a result of industrial and urban development, as
well as problems of their protection, development and use. A new potential threat in the
form of climate change represents further uncertainty for the maintenance of these areas
and a new challenge for spatial and urban planning. The knowledge of possible
consequences to climate changes demands reconsideration of the fundamental conceptual
setting, on the protection and use of natural and cultural heritage, in accordance with
generally accepted aims and in accordance with the universally accepted standards,
initially, considers preservation of identity, uniqueness and distinctiveness. Some of the
issues that are discussed in this paper consider of climate-resistance planning and actions
for space of natural and cultural heritage, in order to develop new approaches which will
primarily, enable a high level of assessments about the climate risks to be undertaken, and
secondly, to offer planning solutions for adaptation to climate changes in the future plans,
without neglecting the efforts for their mitigation.",
publisher = "Belgrade : Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (IAUS)",
journal = "Conference Proceedings, 2nd International scientific conference "Regional development, spatial planning and strategic governance”",
title = "Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning",
pages = "808-822",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_445"
}

Dželebdžić, O., Bazik, D.,& Crnčević, T.. (2013). Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning. in Conference Proceedings, 2nd International scientific conference "Regional development, spatial planning and strategic governance”
Belgrade : Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia (IAUS)., 808-822.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_445

Dželebdžić O, Bazik D, Crnčević T. Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning. in Conference Proceedings, 2nd International scientific conference "Regional development, spatial planning and strategic governance”. 2013;:808-822.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_445 .

Dželebdžić, Omiljena, Bazik, Dragana, Crnčević, Tijana, "Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning" in Conference Proceedings, 2nd International scientific conference "Regional development, spatial planning and strategic governance” (2013):808-822,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_445 .

TY  - THES
AU  - Dželebdžić, Omiljena R.
PY  - 2013
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=758
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7061/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=44716047
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/123456789/2173
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/314
AB  - Критеријуми и индикатори се користе као стандардно средство у готово свимсегментима просторно-планерског процеса. Критеријуми, као одраз друштвенихвредности, сагледавају се првенствено кроз правила, стандарде и норме уорганизацији, коришћењу, уређењу и заштити простора. Индикаторипредстављају мерљива обележја просторних феномена, којима се могу пратитии контролисати процеси и појаве у простору и оцењивати остваривање планскихциљева и утврђених критеријума.Примењени критеријуми и индикатори у просторним плановима, њиховаобјективност, ажурност и поузданост, заправо одражавају развој просторногпланирања као друштвене праксе и као дисциплине утемељене на научнимосновама. Као друштвена пракса, просторно планирање подлеже друштвеним иполитичким променама које значе промене у систему вредности и циљевима, патако и у критеријумима вредновања простора. С друге стране, просторнопланирање налази своју научну заснованост у природним и хуманистичкимнаукама уважавајући методе и резултате истраживања сложених и бројнихпојава и процеса у простору.У истраживањима просторног развоја, а посебно у практичном раду - у израдипросторних планова, теме о критеријумима и индикаторима увек су актуелне ипредмет су сталног преиспитивања. Становиште да 'вреднујемо оно штомеримо, а меримо онако како вреднујемо' показује динамичност и нераскидивостових тема, што је за планирање и уређење простора посебан изазов. Промене усистему вредности заправо означавају промене у моделу планирања или чакiiпромене односа према простору, кроз нове планске парадигме у избору циљева,приоритета и улоге актера који су укључени у процес планирања.Потреба за критеријумима произлази из нормативне снаге просторног плана,који непосредно обавезује кориснике простора и носиоце развоја да поштујуправила, прецизирајући шта се сме, а шта не сме чинити у простору. Норме сунеопходне јер ова законодавна област обухвата и низ правних консеквенци(експропријација земљишта, концесије, режими коришћења простора, условиизградње, инспекција, санкције и др.), којима се утиче на обезбеђивање приватноги јавног права, односно остваривање приватних и јавних интереса.Циљ истраживања је да се утврде основни скупови усаглашених критеријума ииндикатора за просторне планове, тако да ови планови буду применљиви идовољно координирајући за планске одлуке о изградњи и коришћењу простора.Теоријско упориште концепта критеријума и идикатора за просторнопланирање истражује се у оквиру узрочно-последичних односа и процеса,трагањем за основним универзалним вредностима просторног развоја. У раду сеиздваја неколико аспеката природних законитости, економских условљености идруштвених условљености, из којих се могу сагледати исходишта за правила икритеријуме у коришћењу и организацији простора. Испитује се универзалностпостојања неких правила, у времену и простору, као и различитост правила уразличитом друштвеном контексту.Једна од главних одредница истраживања је превасходна повезаносткритеријума и индикатора са циљевима просторног развоја. Проблемпрепознавања циљева је посебна тема истраживања и обухвата разраду вишенивоа циљева просторног развоја из којих треба да се идентификују критеријумикао вредносне категорије и индикатори праћења остваривања циљева.У светлу новијих промена у приступу планирању које обележавају процесиглобализације, укључивања у европске интеграционе процесе, транзиционепромене институционалног и нормативног система, као и суштинска применаконцепта одрживог развоја, истиче се захтев за преиспитивање критеријума ииндикатора у просторном планирању и прилагођавање новим потребама.iiiУ овом раду, анализирани су критеријуми у планирању на основу фундаменталнихпринципа који подупиру легитиман оквир просторног развоја у Србији. То сукритеријуми: просторне интеграције, демократских права и јавног интереса,супсидијарности, партиципације, оптимизације, приоритетности, носећегкапацитета и предострожности.Полазећи од тога да национална, регионална и локална заједница деле заједничкуодговорност за организацију, коришћење, уређење и заштиту простора,потребно је да се утврди јединство критеријума за усаглашавање и координацијупросторних планова. На националном нивоу дефинисани основни принципи иинструменти преносе главну обавезу на регионалну и локалну заједницу да укључесвоје посебне циљеве и одреде специфична правила управљања просторнимразвојем уз усклађивање свих активности које имају просторне импликације. Овајзадатак подразумева координацију различитих планских нивоа, вертикалну ихоризонталну повезаност просторних и урбанистичких планова, по основусадржаја, степена разраде, улоге поједних актера и третмана различитихпросторно релевантних активности.Први корак за развој система индикатора је осмишљавање или избор логичнеструктуре/шеме по којој ће индикатори бити организовани. Тражењеоптималног начина комбиновања индикатора, који ће бити референтан за свекључне аспекте истраживачког процеса, често је већи изазов одидентификовања самих индикатора. У раду се описују три приступа заорганизовање индикатора, која се обично користе у просторном планирању ипросторним истраживањима (проблемски приступ, циљни приступ и приступодрживости), као и основни поступак селекције и оцењивања потенцијалнихиндикатора.Када се говори о индикаторима, једна од критика праксе просторног планирањаје да нема довољно планских индикатора који указују на просторне последице иоправданост инвестиционих подухвата и њихових укупних ефеката на квалитетживљења и развој друштвене заједнице. Конвенционални индикатори углавном сефокусирају на један аспект и приказују простор као неповезане сегменте(животна средина, саобраћај, здравство, економија и др.). Уважавајућиivподједнаку важност свих ових компоненти за развој заједнице, добри индикаторису они који одражавају повезаност просторног, економског, енвајроменталног исоцијалног развоја, односно одраз су преплитања ових области а не њиховогпарцијалног сагледавања.Следећи основне принципе за укључивање у европске интеграционе процесе,посебно је код регионалног нивоа планирања битно да се постигне усклађеностса европским планским документима просторне интеграције. Поред тога,предлог система основних индикатора представљао би оквир засистематизацију и укључивање посебних индикатора, према регионалним илилокалним специфичностима.Прихватање концепта одрживости означило је известан помак у методологијипланирања, посебно на пољу истраживања инструментарија за мерењенапретка у правцу одрживости. Потенцира се потреба развоја новихиндикатора за кључне компоненте на којима се базира концепт одрживости каошто су носећи капацитет и потенцијал заједнице - природни, хумани и створени(изграђени и финансијски).На крају рада дају се правци побољшања индикатора просторног развоја, причему се види корист у примени динамичких система, за разумевање повезаностиизмеђу елемената система, мерења интензитета утицаја, као и природуутицаја који су сигнал промена или реакција/одговор на промене у начинукоришћења, уређења и заштите простора.
AB  - Criteria and indicators are used as a common means in almost all segments of spatialplanning process and actions. Criteria, as reflections of social values, are primarilyconsidered based on rules, standards and norms in organization, use, protection anddevelopment of space. Indicators are measurable features of spatial phenomenathrough which it is possible to monitor and control the processes and phenomena inspace, as well as to assess the realization of the planning objectives and establishedcriteria.The criteria and indicators applied in spatial plans, their objectivity, updateness andreliability actually reflect the development of spatial planning as a social practice, aswell as discipline conceptually grounded on the scientific basis. As a social practice,spatial planning is prone to social and political changes, thus to the evaluation criteriafor space. On the other hand, spatial planning is scientifically grounded in natural andhumanistic sciences taking into account research methods and results of complex andnumerous processes in space.Thus, in investigation of spatial development, and particularly in practical work –elaboration of spatial plans, themes of criteria and indicators are always topical andsubject to re-examination. The attitude that 'we valuate what we measure andmeasuring what we value' shows dynamism of and inextricable link between thesethemes, which is a particular challenge in spatial planning. Changes in the system ofvalues mark the changes in the planning model or even changes in relationship towardsspace through new planning paradigm in choosing the goals, priorities and roles ofactors included in the planning process.The need for criteria derives from a normative power of spatial plan, which indirectlybinds users of space and developers to observe the rules, specifying what can and whatvicannot be done in space. Norms are necessary because this legislative area and plentyof legal consequences (land expropriation, concessions, regime for space-use,construction requirements, inspection, sanctions, etc.) affect the private property andpublic rights, i.e. the realization of private and public interests.The objective of the research is to establish basic sets of harmonized criteria andindicators for spatial plans, so that these plans could be applicable and sufficientlycoordinated for making planning decisions on the development and use of space.Theoretical starting point for the concept of criteria and indicators for spatial planningis explored within cause-and-effect relationships and processes through searching theuniversal values of spatial development. The paper singles out several aspects ofnatural, economic and social conditionality, from which the starting point for rules andcriteria can be considered. The existence of some universal rules in time and space isexplored, as well as diversity of rules in different social contexts.The link between criteria and indicators, on the one hand, and goals of planneddevelopment, on the other hand, is one of the major determinants in research. The issueof linking the goals is a specific theme of research and it includes the elaboration ofseveral goals of spatial development from which criteria as value categories should beidentified.In light of recent changes in the approach to planning marked by globalizationprocesses, inclusion into integration processes, transitional changes of institutional andnormative systems, as well as substantial implementation of the concept of sustainabledevelopment, the demand to re-examine criteria and indictors in spatial planning and toadapt them to new needs is highlighted.This paper analyzes criteria in planning based on fundamental principles supportingthe legislative framework for and policy of spatial development in Serbia. These criteriainclude: spatial integrations, democratic rights and public interest, subsidiarity,participation, optimization, priorities, carrying capacity, as well as precaution.Starting from the fact that national, regional and local communities share commonresponsibility for organization, use, development and protection of space, it isnecessary to determine the uniformity of criteria for harmonization and coordination ofviispatial plans. The main principles and instruments defined at the national level transferto regional and local communities the main obligation to include specific goals andestablish specific rules for managing the spatial development along with theharmonization of activities having spatial implications. This task implies thecoordination between different levels of planning, vertical and horizontal link betweenspatial and urban plans on the basis of contents, the degree of elaboration, rule ofcertain actors and consideration of different spatially relevant activities.The first step in developing the system of indicators is to conceive or select logicalstructures/schemes according to which the indicators will be organized. Searching foran optimal way of combining the indicators that would be a referent way for all keyaspects of research process, is often more challenging than the identification ofindicators themselves. This paper describes three approaches to organizing theindicators usually used in spatial planning and spatial research (problem-basedapproach, target-based approach and sustainability approach), as well as the mainmethod in selecting and assessing the potential indicators.As for indicators, one of criticism of the practice of spatial planning is that there are noenough indicators for planning which indicate spatial effects and justifiability ofinvestment undertakings and their overall effects on the quality of life and developmentof local and/or regional communities. Conventional indicators are mainly focused onone aspect only and show the space as unconnected segments (the environment, traffic,health , economy, etc.). Taking into account the importance of all of these componentsfor the development of community, the good indicators are those reflecting theconnectivity between spatial, economic, environmental and social development, i.e.those reflecting the overlapping of these fields, as well as their partial consideration.Following the main principles of inclusion in European integration processes, it isparticularly important for regional level of planning to achieve harmonization withEuropean spatial planning documents. In addition, the proposal of the system of mainindicators would provide a framework for systematization and inclusion of specificindicators according to regional or local specificities.The acceptance of the concept of sustainability has marked a certain step forward in theplanning methodology, especially in the field of exploration of instruments forviiimeasuring progress towards the sustainability. This paper emphasizes the need fordeveloping new indicators for key components on which the concept of sustainability isbased, such as carrying capacity and community capital - the natural, human andcreated (built and financial) capital.Finally, the present paper gives directions for improvement of indicators for spatialdevelopment, whereby the benefit of implementing dynamic systems is made obvious, aswell as the benefit for understanding the relationship between elements of the system,measuring the impact intensity, as well as nature of impacts that are signal of changesor reactions/response to changes in the way in which space is used, developed andprotected.
PB  - Универзитет у Београду, Географски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Теоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србије
T1  - Teorethical and methodological basis for defining criteria and indicators for spatial development of Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2173
ER  - 

@phdthesis{
author = "Dželebdžić, Omiljena R.",
year = "2013",
abstract = "Критеријуми и индикатори се користе као стандардно средство у готово свимсегментима просторно-планерског процеса. Критеријуми, као одраз друштвенихвредности, сагледавају се првенствено кроз правила, стандарде и норме уорганизацији, коришћењу, уређењу и заштити простора. Индикаторипредстављају мерљива обележја просторних феномена, којима се могу пратитии контролисати процеси и појаве у простору и оцењивати остваривање планскихциљева и утврђених критеријума.Примењени критеријуми и индикатори у просторним плановима, њиховаобјективност, ажурност и поузданост, заправо одражавају развој просторногпланирања као друштвене праксе и као дисциплине утемељене на научнимосновама. Као друштвена пракса, просторно планирање подлеже друштвеним иполитичким променама које значе промене у систему вредности и циљевима, патако и у критеријумима вредновања простора. С друге стране, просторнопланирање налази своју научну заснованост у природним и хуманистичкимнаукама уважавајући методе и резултате истраживања сложених и бројнихпојава и процеса у простору.У истраживањима просторног развоја, а посебно у практичном раду - у израдипросторних планова, теме о критеријумима и индикаторима увек су актуелне ипредмет су сталног преиспитивања. Становиште да 'вреднујемо оно штомеримо, а меримо онако како вреднујемо' показује динамичност и нераскидивостових тема, што је за планирање и уређење простора посебан изазов. Промене усистему вредности заправо означавају промене у моделу планирања или чакiiпромене односа према простору, кроз нове планске парадигме у избору циљева,приоритета и улоге актера који су укључени у процес планирања.Потреба за критеријумима произлази из нормативне снаге просторног плана,који непосредно обавезује кориснике простора и носиоце развоја да поштујуправила, прецизирајући шта се сме, а шта не сме чинити у простору. Норме сунеопходне јер ова законодавна област обухвата и низ правних консеквенци(експропријација земљишта, концесије, режими коришћења простора, условиизградње, инспекција, санкције и др.), којима се утиче на обезбеђивање приватноги јавног права, односно остваривање приватних и јавних интереса.Циљ истраживања је да се утврде основни скупови усаглашених критеријума ииндикатора за просторне планове, тако да ови планови буду применљиви идовољно координирајући за планске одлуке о изградњи и коришћењу простора.Теоријско упориште концепта критеријума и идикатора за просторнопланирање истражује се у оквиру узрочно-последичних односа и процеса,трагањем за основним универзалним вредностима просторног развоја. У раду сеиздваја неколико аспеката природних законитости, економских условљености идруштвених условљености, из којих се могу сагледати исходишта за правила икритеријуме у коришћењу и организацији простора. Испитује се универзалностпостојања неких правила, у времену и простору, као и различитост правила уразличитом друштвеном контексту.Једна од главних одредница истраживања је превасходна повезаносткритеријума и индикатора са циљевима просторног развоја. Проблемпрепознавања циљева је посебна тема истраживања и обухвата разраду вишенивоа циљева просторног развоја из којих треба да се идентификују критеријумикао вредносне категорије и индикатори праћења остваривања циљева.У светлу новијих промена у приступу планирању које обележавају процесиглобализације, укључивања у европске интеграционе процесе, транзиционепромене институционалног и нормативног система, као и суштинска применаконцепта одрживог развоја, истиче се захтев за преиспитивање критеријума ииндикатора у просторном планирању и прилагођавање новим потребама.iiiУ овом раду, анализирани су критеријуми у планирању на основу фундаменталнихпринципа који подупиру легитиман оквир просторног развоја у Србији. То сукритеријуми: просторне интеграције, демократских права и јавног интереса,супсидијарности, партиципације, оптимизације, приоритетности, носећегкапацитета и предострожности.Полазећи од тога да национална, регионална и локална заједница деле заједничкуодговорност за организацију, коришћење, уређење и заштиту простора,потребно је да се утврди јединство критеријума за усаглашавање и координацијупросторних планова. На националном нивоу дефинисани основни принципи иинструменти преносе главну обавезу на регионалну и локалну заједницу да укључесвоје посебне циљеве и одреде специфична правила управљања просторнимразвојем уз усклађивање свих активности које имају просторне импликације. Овајзадатак подразумева координацију различитих планских нивоа, вертикалну ихоризонталну повезаност просторних и урбанистичких планова, по основусадржаја, степена разраде, улоге поједних актера и третмана различитихпросторно релевантних активности.Први корак за развој система индикатора је осмишљавање или избор логичнеструктуре/шеме по којој ће индикатори бити организовани. Тражењеоптималног начина комбиновања индикатора, који ће бити референтан за свекључне аспекте истраживачког процеса, често је већи изазов одидентификовања самих индикатора. У раду се описују три приступа заорганизовање индикатора, која се обично користе у просторном планирању ипросторним истраживањима (проблемски приступ, циљни приступ и приступодрживости), као и основни поступак селекције и оцењивања потенцијалнихиндикатора.Када се говори о индикаторима, једна од критика праксе просторног планирањаје да нема довољно планских индикатора који указују на просторне последице иоправданост инвестиционих подухвата и њихових укупних ефеката на квалитетживљења и развој друштвене заједнице. Конвенционални индикатори углавном сефокусирају на један аспект и приказују простор као неповезане сегменте(животна средина, саобраћај, здравство, економија и др.). Уважавајућиivподједнаку важност свих ових компоненти за развој заједнице, добри индикаторису они који одражавају повезаност просторног, економског, енвајроменталног исоцијалног развоја, односно одраз су преплитања ових области а не њиховогпарцијалног сагледавања.Следећи основне принципе за укључивање у европске интеграционе процесе,посебно је код регионалног нивоа планирања битно да се постигне усклађеностса европским планским документима просторне интеграције. Поред тога,предлог система основних индикатора представљао би оквир засистематизацију и укључивање посебних индикатора, према регионалним илилокалним специфичностима.Прихватање концепта одрживости означило је известан помак у методологијипланирања, посебно на пољу истраживања инструментарија за мерењенапретка у правцу одрживости. Потенцира се потреба развоја новихиндикатора за кључне компоненте на којима се базира концепт одрживости каошто су носећи капацитет и потенцијал заједнице - природни, хумани и створени(изграђени и финансијски).На крају рада дају се правци побољшања индикатора просторног развоја, причему се види корист у примени динамичких система, за разумевање повезаностиизмеђу елемената система, мерења интензитета утицаја, као и природуутицаја који су сигнал промена или реакција/одговор на промене у начинукоришћења, уређења и заштите простора., Criteria and indicators are used as a common means in almost all segments of spatialplanning process and actions. Criteria, as reflections of social values, are primarilyconsidered based on rules, standards and norms in organization, use, protection anddevelopment of space. Indicators are measurable features of spatial phenomenathrough which it is possible to monitor and control the processes and phenomena inspace, as well as to assess the realization of the planning objectives and establishedcriteria.The criteria and indicators applied in spatial plans, their objectivity, updateness andreliability actually reflect the development of spatial planning as a social practice, aswell as discipline conceptually grounded on the scientific basis. As a social practice,spatial planning is prone to social and political changes, thus to the evaluation criteriafor space. On the other hand, spatial planning is scientifically grounded in natural andhumanistic sciences taking into account research methods and results of complex andnumerous processes in space.Thus, in investigation of spatial development, and particularly in practical work –elaboration of spatial plans, themes of criteria and indicators are always topical andsubject to re-examination. The attitude that 'we valuate what we measure andmeasuring what we value' shows dynamism of and inextricable link between thesethemes, which is a particular challenge in spatial planning. Changes in the system ofvalues mark the changes in the planning model or even changes in relationship towardsspace through new planning paradigm in choosing the goals, priorities and roles ofactors included in the planning process.The need for criteria derives from a normative power of spatial plan, which indirectlybinds users of space and developers to observe the rules, specifying what can and whatvicannot be done in space. Norms are necessary because this legislative area and plentyof legal consequences (land expropriation, concessions, regime for space-use,construction requirements, inspection, sanctions, etc.) affect the private property andpublic rights, i.e. the realization of private and public interests.The objective of the research is to establish basic sets of harmonized criteria andindicators for spatial plans, so that these plans could be applicable and sufficientlycoordinated for making planning decisions on the development and use of space.Theoretical starting point for the concept of criteria and indicators for spatial planningis explored within cause-and-effect relationships and processes through searching theuniversal values of spatial development. The paper singles out several aspects ofnatural, economic and social conditionality, from which the starting point for rules andcriteria can be considered. The existence of some universal rules in time and space isexplored, as well as diversity of rules in different social contexts.The link between criteria and indicators, on the one hand, and goals of planneddevelopment, on the other hand, is one of the major determinants in research. The issueof linking the goals is a specific theme of research and it includes the elaboration ofseveral goals of spatial development from which criteria as value categories should beidentified.In light of recent changes in the approach to planning marked by globalizationprocesses, inclusion into integration processes, transitional changes of institutional andnormative systems, as well as substantial implementation of the concept of sustainabledevelopment, the demand to re-examine criteria and indictors in spatial planning and toadapt them to new needs is highlighted.This paper analyzes criteria in planning based on fundamental principles supportingthe legislative framework for and policy of spatial development in Serbia. These criteriainclude: spatial integrations, democratic rights and public interest, subsidiarity,participation, optimization, priorities, carrying capacity, as well as precaution.Starting from the fact that national, regional and local communities share commonresponsibility for organization, use, development and protection of space, it isnecessary to determine the uniformity of criteria for harmonization and coordination ofviispatial plans. The main principles and instruments defined at the national level transferto regional and local communities the main obligation to include specific goals andestablish specific rules for managing the spatial development along with theharmonization of activities having spatial implications. This task implies thecoordination between different levels of planning, vertical and horizontal link betweenspatial and urban plans on the basis of contents, the degree of elaboration, rule ofcertain actors and consideration of different spatially relevant activities.The first step in developing the system of indicators is to conceive or select logicalstructures/schemes according to which the indicators will be organized. Searching foran optimal way of combining the indicators that would be a referent way for all keyaspects of research process, is often more challenging than the identification ofindicators themselves. This paper describes three approaches to organizing theindicators usually used in spatial planning and spatial research (problem-basedapproach, target-based approach and sustainability approach), as well as the mainmethod in selecting and assessing the potential indicators.As for indicators, one of criticism of the practice of spatial planning is that there are noenough indicators for planning which indicate spatial effects and justifiability ofinvestment undertakings and their overall effects on the quality of life and developmentof local and/or regional communities. Conventional indicators are mainly focused onone aspect only and show the space as unconnected segments (the environment, traffic,health , economy, etc.). Taking into account the importance of all of these componentsfor the development of community, the good indicators are those reflecting theconnectivity between spatial, economic, environmental and social development, i.e.those reflecting the overlapping of these fields, as well as their partial consideration.Following the main principles of inclusion in European integration processes, it isparticularly important for regional level of planning to achieve harmonization withEuropean spatial planning documents. In addition, the proposal of the system of mainindicators would provide a framework for systematization and inclusion of specificindicators according to regional or local specificities.The acceptance of the concept of sustainability has marked a certain step forward in theplanning methodology, especially in the field of exploration of instruments forviiimeasuring progress towards the sustainability. This paper emphasizes the need fordeveloping new indicators for key components on which the concept of sustainability isbased, such as carrying capacity and community capital - the natural, human andcreated (built and financial) capital.Finally, the present paper gives directions for improvement of indicators for spatialdevelopment, whereby the benefit of implementing dynamic systems is made obvious, aswell as the benefit for understanding the relationship between elements of the system,measuring the impact intensity, as well as nature of impacts that are signal of changesor reactions/response to changes in the way in which space is used, developed andprotected.",
publisher = "Универзитет у Београду, Географски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Теоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србије, Teorethical and methodological basis for defining criteria and indicators for spatial development of Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2173"
}

Dželebdžić, O. R.. (2013). Теоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србије. in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Географски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2173

Dželebdžić OR. Теоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србије. in Универзитет у Београду. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2173 .

Dželebdžić, Omiljena R., "Теоријско-методолошке основе дефинисања критеријума и индикатора просторног развоја Србије" in Универзитет у Београду (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_2173 .

TY  - JOUR
AU  - Bazik, Dragana
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2012
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/217
AB  - High-speed access to the Internet and mobile broadband create a new web-based support of spatial planning in Serbia. Perhaps most importantly, this support provides unprecedented opportunities to empower individuals across all social and economic strata. The authors present this view within the framework of two fundamental focal points: (i) relational approach to spatial planning that recognizes the multiple dimensions of diverse people who interact with place and space in complex and unpredictable ways; and (ii) democratic achievement in spatial planning model and governance framework to share information and collaborate across a municipalities' hyperconnected ecosystem.
PB  - Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia
T2  - Spatium
T1  - Web-based support of spatial planning in Serbia
IS  - 28
SP  - 67
EP  - 73
DO  - 10.2298/SPAT1228067B
ER  - 

@article{
author = "Bazik, Dragana and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2012",
abstract = "High-speed access to the Internet and mobile broadband create a new web-based support of spatial planning in Serbia. Perhaps most importantly, this support provides unprecedented opportunities to empower individuals across all social and economic strata. The authors present this view within the framework of two fundamental focal points: (i) relational approach to spatial planning that recognizes the multiple dimensions of diverse people who interact with place and space in complex and unpredictable ways; and (ii) democratic achievement in spatial planning model and governance framework to share information and collaborate across a municipalities' hyperconnected ecosystem.",
publisher = "Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia",
journal = "Spatium",
title = "Web-based support of spatial planning in Serbia",
number = "28",
pages = "67-73",
doi = "10.2298/SPAT1228067B"
}

Bazik, D.,& Dželebdžić, O.. (2012). Web-based support of spatial planning in Serbia. in Spatium
Institute of Architecture, Urban & Spatial Planning of Serbia.(28), 67-73.
https://doi.org/10.2298/SPAT1228067B

Bazik D, Dželebdžić O. Web-based support of spatial planning in Serbia. in Spatium. 2012;(28):67-73.
doi:10.2298/SPAT1228067B .

Bazik, Dragana, Dželebdžić, Omiljena, "Web-based support of spatial planning in Serbia" in Spatium, no. 28 (2012):67-73,
https://doi.org/10.2298/SPAT1228067B . .

TY  - CHAP
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2012
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/366
AB  - Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja

U radu se apostrofira uloga kulturnog nasleđa Podunavlja kao jedne od karika identiteta Srbije i povezanosti unutar evropskog kulturnog prostora, na bazi istog civilizacijskog nasleđa. Utoliko je potrebna veća odgovornost u očuvanju nasleđa, pošto bi svako njegovo ugrožavanje zapravo bilo ugrožavanje zajedničkog evropskog nasleđa. U radu se ističu neke osnovne smernice planskog
koncepta zaštite, očuvanja i prezentacije kulturnog nasleđa koji bi značili mogućnost uključivanja u međunarodnu povezanost područja na bazi kulturnog identiteta i podsticanje razvoja kulturnog turizma.
AB  - Cultural heritage of Danube area in Serbia – assessment and planning concept for conservation and use.  The paper emphasizes the role of the cultural heritage of the Danube area as one of the identity Serbia and connection with the European cultural space, based on the same civilizational heritage. At this point of view greater responsibility is needed to preserve heritage, since his every threat was actually endangering the common European heritage. This paper point out some basic guidelines for planning the concept of protection, conservation and presentation of cultural heritage, which would mean the possibility of including in the areas of international connectivity‐based cultural identity and encouraging the development of cultural tourism.
PB  - Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije
T2  - Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji,  knjiga 1
T1  - Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja
SP  - 161
EP  - 178
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_366
ER  - 

@inbook{
author = "Dželebdžić, Omiljena",
year = "2012",
abstract = "Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja

U radu se apostrofira uloga kulturnog nasleđa Podunavlja kao jedne od karika identiteta Srbije i povezanosti unutar evropskog kulturnog prostora, na bazi istog civilizacijskog nasleđa. Utoliko je potrebna veća odgovornost u očuvanju nasleđa, pošto bi svako njegovo ugrožavanje zapravo bilo ugrožavanje zajedničkog evropskog nasleđa. U radu se ističu neke osnovne smernice planskog
koncepta zaštite, očuvanja i prezentacije kulturnog nasleđa koji bi značili mogućnost uključivanja u međunarodnu povezanost područja na bazi kulturnog identiteta i podsticanje razvoja kulturnog turizma., Cultural heritage of Danube area in Serbia – assessment and planning concept for conservation and use.  The paper emphasizes the role of the cultural heritage of the Danube area as one of the identity Serbia and connection with the European cultural space, based on the same civilizational heritage. At this point of view greater responsibility is needed to preserve heritage, since his every threat was actually endangering the common European heritage. This paper point out some basic guidelines for planning the concept of protection, conservation and presentation of cultural heritage, which would mean the possibility of including in the areas of international connectivity‐based cultural identity and encouraging the development of cultural tourism.",
publisher = "Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije",
journal = "Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji,  knjiga 1",
booktitle = "Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja",
pages = "161-178",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_366"
}

Dželebdžić, O.. (2012). Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja. in Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji,  knjiga 1
Beograd : Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije., 161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_366

Dželebdžić O. Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja. in Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji,  knjiga 1. 2012;:161-178.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_366 .

Dželebdžić, Omiljena, "Kulturno nasleđe Podunavlja u Srbiji – ocena stanja i planski koncept zaštite i korišćenja" in Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji,  knjiga 1 (2012):161-178,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_366 .

TY  - CHAP
AU  - Bazik, Dragana
AU  - Dželebdžić, Omiljena
PY  - 2011
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/419
AB  - Radom se istražuje koncept prilagođavanja klimatskim promenama iz aspekta prostornog planiranja i njegove nove uloge u suočavanju sa promenama koje su već nastupile, a koje izvesno opredeljuju pravce budućeg razvoja. Uspostavljena je razlika od dosadašnjeg razmatranja održivog razvoja i zaštite životne sredine u smislu prevencije i ublažavanja budućih klimatskih promena. Teritorijalni okvir elaboracije predstavlja Podunavlje u Srbiji kao deo dunavske regije Evrope, čime se tema razmatra u kontekstu aktuelnih promena uslovljenih globalizacijom, evropeizacijom i informatizacijom Srbije. Uspostavljanjem relacija između Prostornog Plana Republike Srbije 2010-2020 (2009) i Strategije EU za Dunavski region zajedno sa Akcionim planom (2010) trasirani su prioriteti integralnog/holističkog pristupa prostornom planiranju, kako putem povezivanja sektorskog razmatranja, tako i putem razmatranja mekih i permeabilnih granica i multi-level upravljanja, a u domenu prilagođavanja klimatskim promenama. Povećani rizici od nestašice vode, toplotnih talasa i prirodnih katastrofa ugrožavaju naselja, infrastrukturu, životnu sredinu i ljudske živote. Najveći potencijal integralnog pristupa prostornom planiranju je u sagledavanju konflikata između prevencije novih rizika i različitih interesa u korišćenju zemljišta, u njihovom rešavanju i daljem sprovođenju. Time se ostvaruje povećanje mogućnosti prilagođavanja prostora postojećim, kao i smanjenja povredljivosti prostora budućim, klimatskim promenama. Preispitivanje pristupa prostornog planiranja i njegovo prilagođavanje novim tematskim i problemskim zahtevima predstavlja osnov za formiranje platforme za dalje istraživanje u cilju formiranje preporuka za konkretne akcije prilagođavanja klimatskim promenama putem inoviranog procesa prostornog planiranja u Srbiji.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet
T2  - Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje - I
T1  - Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji)
SP  - 66
EP  - 84
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_419
ER  - 

@inbook{
author = "Bazik, Dragana and Dželebdžić, Omiljena",
year = "2011",
abstract = "Radom se istražuje koncept prilagođavanja klimatskim promenama iz aspekta prostornog planiranja i njegove nove uloge u suočavanju sa promenama koje su već nastupile, a koje izvesno opredeljuju pravce budućeg razvoja. Uspostavljena je razlika od dosadašnjeg razmatranja održivog razvoja i zaštite životne sredine u smislu prevencije i ublažavanja budućih klimatskih promena. Teritorijalni okvir elaboracije predstavlja Podunavlje u Srbiji kao deo dunavske regije Evrope, čime se tema razmatra u kontekstu aktuelnih promena uslovljenih globalizacijom, evropeizacijom i informatizacijom Srbije. Uspostavljanjem relacija između Prostornog Plana Republike Srbije 2010-2020 (2009) i Strategije EU za Dunavski region zajedno sa Akcionim planom (2010) trasirani su prioriteti integralnog/holističkog pristupa prostornom planiranju, kako putem povezivanja sektorskog razmatranja, tako i putem razmatranja mekih i permeabilnih granica i multi-level upravljanja, a u domenu prilagođavanja klimatskim promenama. Povećani rizici od nestašice vode, toplotnih talasa i prirodnih katastrofa ugrožavaju naselja, infrastrukturu, životnu sredinu i ljudske živote. Najveći potencijal integralnog pristupa prostornom planiranju je u sagledavanju konflikata između prevencije novih rizika i različitih interesa u korišćenju zemljišta, u njihovom rešavanju i daljem sprovođenju. Time se ostvaruje povećanje mogućnosti prilagođavanja prostora postojećim, kao i smanjenja povredljivosti prostora budućim, klimatskim promenama. Preispitivanje pristupa prostornog planiranja i njegovo prilagođavanje novim tematskim i problemskim zahtevima predstavlja osnov za formiranje platforme za dalje istraživanje u cilju formiranje preporuka za konkretne akcije prilagođavanja klimatskim promenama putem inoviranog procesa prostornog planiranja u Srbiji.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet",
journal = "Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje - I",
booktitle = "Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji)",
pages = "66-84",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_419"
}

Bazik, D.,& Dželebdžić, O.. (2011). Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji). in Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje - I
Beograd : Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet., 66-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_419

Bazik D, Dželebdžić O. Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji). in Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje - I. 2011;:66-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_419 .

Bazik, Dragana, Dželebdžić, Omiljena, "Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji)" in Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje - I (2011):66-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_419 .