Хаџић, Мирољуб

Link to this page

Authority KeyName Variants
76f2fd5f-8b24-4b06-990d-4730a96366ea
  • Хаџић, Мирољуб (3)
Projects

Author's Bibliography

Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације

Зековић, Славка; Хаџић, Мирољуб

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2020)

TY  - CHAP
AU  - Зековић, Славка
AU  - Хаџић, Мирољуб
PY  - 2020
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/583
AB  - У раду се анализира постојећи индустријски развој у Србији у постсоцијалистичком периоду и реалне могућности његовог опоравка под утицајем процеса глобализације и савременог оквира Четврте индустријске револуције (4ИР). Овај рад истражује српску индустрију од краја 20. века до данас,посебноимајућиувидуразличитакретањау транзиционимусловимаиу кризном периоду (нпр. јака деиндустријализација, повећање територијалних/ регионалних развојних разлика, некохерентности између продуктивности и иновативних капацитета за одрживи развој, заостајање у конкурентности индустрије). И поред неколико стратешких докумената које је усвојила Србија (Стратегија и политика развоја индустрије Србије 2010-2020; Просторни план Републике Србије; Стратегија развоја Југоисточне Европе до 2020; развојна документарегионалногразвоја), јошнисурешена главнапитањаиндустријског (и економског) развоја. Постојећа политика индустријског развоја не укључује просторне специфичности. То имплицира даљу концентрацију индустрије у метрополскомподручју Београда и Новог Сада и заостајање развоја у знатном делу Србије. Циљ рада је да истражи могуће перспективе нове индустријске политике Србије, као и њене импликације на регионални развој и просторну кохезију. Посебан осврт посвећен је елементима нове индустријске политике ЕУ (тј.„истраживања и иновативних система”/РИС) каомулти-димензионалном оквиру за припрему националне „стратегије смарт специјализације”/С3. С3 чини окосницу за ре/обликовање нове индустријске политике Србије. Будућа С3 Србије требало би да идентификује стратешке области за интервенцију, да промовише креирање неких иновативних производа и услуга у складу са растом заснованим на иновацијама, да предвиди могуће последичне просторне промене и да обезбеди поуздане алате за имплементацију, имајући у виду реалне могућности за развој „смарт“ економије у неразвијеној земљи. У раду су дате неке препоруке за побољшање концептуалног приступа за будућу националну индустријску политику.
AB  - The paper analyzes the existing industrial development in Serbia in the post socialist period and the real possibilities for its recovery under the influence of the globalization process and current/ongoing framework of the Fourth Industrial Revolution (4IR). This paper explores the Serbian industry from the end of the 20th century till now, especially bearing in mind the different movements in transition conditions and in the crisis period (e.g. strong de-industrialization, increase of territorial/regional development differences, disjuncture between productivity and innovative capacities for sustainable development, lagging of competitiveness of industry). Despite of several strategic documents adopted by Serbia (Industrial Development Strategy and Policy of Serbia until 2020; Spatial Plan of the Republic of Serbia; South East Europe 2020 Strategy; developmental documents of regional development) yet have not solved the basic issues of industrial (and economic) development. The current policy of industrial development does not include spatial specificities. This implies further concentration of industry in the metropolitan area of Belgrade and Novi Sad and lagging of development in a greater part of Serbia. The aim of the paper is to explore the possible perspectives of Serbia‘s new industrial policy, as well as its implications for regional development and territorial cohesion. A special review was devoted to the elements of the new EU industrial policy (i.e., the „Research and Innovation Systems“/RIS) as a multi-dimensional framework for the preparation of the national „Smart Specialization Strategy“/S3. S3 is the backbone for re/design of a new industrial policy in Serbia. The future Serbian S3 should identify the strategic areas for intervention, to promote creation of some innovative products and services in line with the innovation-led growth, to predict the consequent spatial changes, and provide a reliable implementation tools, bearing in mind the real opportunities for the smart economic development in an underdeveloped country. In the paper are given some recommendations for improvement of the conceptual approach in a future national industrial policy.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије
T2  - Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког  мишљења и управљања у Србији
T1  - Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације
T1  - Perspectives of a new Serbian industrial policy and its implications
SP  - 27
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_583
ER  - 
@inbook{
author = "Зековић, Славка and Хаџић, Мирољуб",
year = "2020",
abstract = "У раду се анализира постојећи индустријски развој у Србији у постсоцијалистичком периоду и реалне могућности његовог опоравка под утицајем процеса глобализације и савременог оквира Четврте индустријске револуције (4ИР). Овај рад истражује српску индустрију од краја 20. века до данас,посебноимајућиувидуразличитакретањау транзиционимусловимаиу кризном периоду (нпр. јака деиндустријализација, повећање територијалних/ регионалних развојних разлика, некохерентности између продуктивности и иновативних капацитета за одрживи развој, заостајање у конкурентности индустрије). И поред неколико стратешких докумената које је усвојила Србија (Стратегија и политика развоја индустрије Србије 2010-2020; Просторни план Републике Србије; Стратегија развоја Југоисточне Европе до 2020; развојна документарегионалногразвоја), јошнисурешена главнапитањаиндустријског (и економског) развоја. Постојећа политика индустријског развоја не укључује просторне специфичности. То имплицира даљу концентрацију индустрије у метрополскомподручју Београда и Новог Сада и заостајање развоја у знатном делу Србије. Циљ рада је да истражи могуће перспективе нове индустријске политике Србије, као и њене импликације на регионални развој и просторну кохезију. Посебан осврт посвећен је елементима нове индустријске политике ЕУ (тј.„истраживања и иновативних система”/РИС) каомулти-димензионалном оквиру за припрему националне „стратегије смарт специјализације”/С3. С3 чини окосницу за ре/обликовање нове индустријске политике Србије. Будућа С3 Србије требало би да идентификује стратешке области за интервенцију, да промовише креирање неких иновативних производа и услуга у складу са растом заснованим на иновацијама, да предвиди могуће последичне просторне промене и да обезбеди поуздане алате за имплементацију, имајући у виду реалне могућности за развој „смарт“ економије у неразвијеној земљи. У раду су дате неке препоруке за побољшање концептуалног приступа за будућу националну индустријску политику., The paper analyzes the existing industrial development in Serbia in the post socialist period and the real possibilities for its recovery under the influence of the globalization process and current/ongoing framework of the Fourth Industrial Revolution (4IR). This paper explores the Serbian industry from the end of the 20th century till now, especially bearing in mind the different movements in transition conditions and in the crisis period (e.g. strong de-industrialization, increase of territorial/regional development differences, disjuncture between productivity and innovative capacities for sustainable development, lagging of competitiveness of industry). Despite of several strategic documents adopted by Serbia (Industrial Development Strategy and Policy of Serbia until 2020; Spatial Plan of the Republic of Serbia; South East Europe 2020 Strategy; developmental documents of regional development) yet have not solved the basic issues of industrial (and economic) development. The current policy of industrial development does not include spatial specificities. This implies further concentration of industry in the metropolitan area of Belgrade and Novi Sad and lagging of development in a greater part of Serbia. The aim of the paper is to explore the possible perspectives of Serbia‘s new industrial policy, as well as its implications for regional development and territorial cohesion. A special review was devoted to the elements of the new EU industrial policy (i.e., the „Research and Innovation Systems“/RIS) as a multi-dimensional framework for the preparation of the national „Smart Specialization Strategy“/S3. S3 is the backbone for re/design of a new industrial policy in Serbia. The future Serbian S3 should identify the strategic areas for intervention, to promote creation of some innovative products and services in line with the innovation-led growth, to predict the consequent spatial changes, and provide a reliable implementation tools, bearing in mind the real opportunities for the smart economic development in an underdeveloped country. In the paper are given some recommendations for improvement of the conceptual approach in a future national industrial policy.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије",
journal = "Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког  мишљења и управљања у Србији",
booktitle = "Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације, Perspectives of a new Serbian industrial policy and its implications",
pages = "27-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_583"
}
Зековић, С.,& Хаџић, М.. (2020). Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације. in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког  мишљења и управљања у Србији
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије., 27-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_583
Зековић С, Хаџић М. Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације. in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког  мишљења и управљања у Србији. 2020;:27-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_583 .
Зековић, Славка, Хаџић, Мирољуб, "Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације" in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког  мишљења и управљања у Србији (2020):27-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_583 .

Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације

Зековић, Славка; Хаџић, Мирољуб

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Зековић, Славка
AU  - Хаџић, Мирољуб
PY  - 2019
UR  - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/718
AB  - У раду се анализира постојећи индустријски развој у Србији у постсоцијалистичком периоду и реалне могућности његовог опоравка под утицајем процеса глобализације и савременог оквира Четврте индустријске револуције (4ИР). Овај рад истражује српску индустрију од краја 20. века до данас,посебноимајућиувидуразличитакретањау транзиционимусловимаиу кризном периоду (нпр. јака деиндустријализација, повећање територијалних/ регионалних развојних разлика, некохерентности између продуктивности и иновативних капацитета за одрживи развој, заостајање у конкурентности индустрије). И поред неколико стратешких докумената које је усвојила Србија (Стратегија и политика развоја индустрије Србије 2010-2020; Просторни план Републике Србије; Стратегија развоја Југоисточне Европе до 2020; развојна документарегионалногразвоја),јошнисурешена главнапитањаиндустријског (и економског) развоја. Постојећа политика индустријског развоја не укључује просторне специфичности. То имплицира даљу концентрацију индустрије у метрополскомподручју Београда и Новог Сада и заостајање развоја у знатном делу Србије. Циљ рада је да истражи могуће перспективе нове индустријске политике Србије, као и њене импликације на регионални развој и просторну кохезију. Посебан осврт посвећен је елементима нове индустријске политике ЕУ (тј.„истраживања и иновативних система”/РИС) каомулти-димензионалном оквиру за припрему националне „стратегије смарт специјализације”/С3. С3 чини окосницу за ре/обликовање нове индустријске политике Србије. Будућа С3 Србије требало би да идентификује стратешке области за интервенцију, да промовише креирање неких иновативних производа и услуга у складу са растом заснованим на иновацијама, да предвиди могуће последичне просторне промене и да обезбеди поуздане алате за имплементацију, имајући у виду реалне могућности за развој „смарт“ економије у неразвијеној земљи. У раду су дате неке препоруке за побољшање концептуалног приступа за будућу националну индустријску политику.
AB  - The paper analyzes the existing industrial development in Serbia in the post-socialist period and the real possibilities for its recovery under the influence of the globalization process and current/ongoing framework of the Fourth Industrial Revolution (4IR). This paper explores the Serbian industry from the end of the 20th century till now, especially bearing in mind the different movements in transition conditions and in the crisis period (e.g. strong de-industrialization, increase of territorial/regional development differences, disjuncture between productivity and innovative capacities for sustainable development, lagging of competitiveness of industry). Despite of several strategic documents adopted by Serbia (Industrial Development Strategy and Policy of Serbia until 2020; Spatial Plan of the Republic of Serbia; South East Europe 2020 Strategy; developmental documents of regional development) yet have not solved the basic issues of industrial (and economic) development. The current policy of industrial development does not include spatial specificities. This implies further concentration of industry in the metropolitan area of Belgrade and Novi Sad and lagging of development in a greater part of Serbia. The aim of the paper is to explore the possible perspectives of Serbia‘s new industrial policy, as well as its implications for regional development and territorial cohesion. A special review was devoted to the elements of the new EU industrial policy (i.e., the „Research and Innovation Systems“/RIS) as a multi-dimensional framework for the preparation of the national „Smart Specialization Strategy“/S3. S3 is the backbone for re/design of a new industrial policy in Serbia. The future Serbian S3 should identify the strategic areas for intervention, to promote creation of some innovative products and services in line with the innovation-led growth, to predict the consequent spatial changes, and provide a reliable implementation tools, bearing in mind the real opportunities for the smart economic development in an underdeveloped country. In the paper are given some recommendations for improvement of the conceptual approach in a future national industrial policy.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије
T2  - Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког мишљења и управљања у Србији
T1  - Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације
T1  - Perspectives of a new Serbian industrial policy and its implications
IS  - Посебна издања, бр.88
SP  - 27
EP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_718
ER  - 
@inbook{
author = "Зековић, Славка and Хаџић, Мирољуб",
year = "2019",
abstract = "У раду се анализира постојећи индустријски развој у Србији у постсоцијалистичком периоду и реалне могућности његовог опоравка под утицајем процеса глобализације и савременог оквира Четврте индустријске револуције (4ИР). Овај рад истражује српску индустрију од краја 20. века до данас,посебноимајућиувидуразличитакретањау транзиционимусловимаиу кризном периоду (нпр. јака деиндустријализација, повећање територијалних/ регионалних развојних разлика, некохерентности између продуктивности и иновативних капацитета за одрживи развој, заостајање у конкурентности индустрије). И поред неколико стратешких докумената које је усвојила Србија (Стратегија и политика развоја индустрије Србије 2010-2020; Просторни план Републике Србије; Стратегија развоја Југоисточне Европе до 2020; развојна документарегионалногразвоја),јошнисурешена главнапитањаиндустријског (и економског) развоја. Постојећа политика индустријског развоја не укључује просторне специфичности. То имплицира даљу концентрацију индустрије у метрополскомподручју Београда и Новог Сада и заостајање развоја у знатном делу Србије. Циљ рада је да истражи могуће перспективе нове индустријске политике Србије, као и њене импликације на регионални развој и просторну кохезију. Посебан осврт посвећен је елементима нове индустријске политике ЕУ (тј.„истраживања и иновативних система”/РИС) каомулти-димензионалном оквиру за припрему националне „стратегије смарт специјализације”/С3. С3 чини окосницу за ре/обликовање нове индустријске политике Србије. Будућа С3 Србије требало би да идентификује стратешке области за интервенцију, да промовише креирање неких иновативних производа и услуга у складу са растом заснованим на иновацијама, да предвиди могуће последичне просторне промене и да обезбеди поуздане алате за имплементацију, имајући у виду реалне могућности за развој „смарт“ економије у неразвијеној земљи. У раду су дате неке препоруке за побољшање концептуалног приступа за будућу националну индустријску политику., The paper analyzes the existing industrial development in Serbia in the post-socialist period and the real possibilities for its recovery under the influence of the globalization process and current/ongoing framework of the Fourth Industrial Revolution (4IR). This paper explores the Serbian industry from the end of the 20th century till now, especially bearing in mind the different movements in transition conditions and in the crisis period (e.g. strong de-industrialization, increase of territorial/regional development differences, disjuncture between productivity and innovative capacities for sustainable development, lagging of competitiveness of industry). Despite of several strategic documents adopted by Serbia (Industrial Development Strategy and Policy of Serbia until 2020; Spatial Plan of the Republic of Serbia; South East Europe 2020 Strategy; developmental documents of regional development) yet have not solved the basic issues of industrial (and economic) development. The current policy of industrial development does not include spatial specificities. This implies further concentration of industry in the metropolitan area of Belgrade and Novi Sad and lagging of development in a greater part of Serbia. The aim of the paper is to explore the possible perspectives of Serbia‘s new industrial policy, as well as its implications for regional development and territorial cohesion. A special review was devoted to the elements of the new EU industrial policy (i.e., the „Research and Innovation Systems“/RIS) as a multi-dimensional framework for the preparation of the national „Smart Specialization Strategy“/S3. S3 is the backbone for re/design of a new industrial policy in Serbia. The future Serbian S3 should identify the strategic areas for intervention, to promote creation of some innovative products and services in line with the innovation-led growth, to predict the consequent spatial changes, and provide a reliable implementation tools, bearing in mind the real opportunities for the smart economic development in an underdeveloped country. In the paper are given some recommendations for improvement of the conceptual approach in a future national industrial policy.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије",
journal = "Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког мишљења и управљања у Србији",
booktitle = "Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације, Perspectives of a new Serbian industrial policy and its implications",
number = "Посебна издања, бр.88",
pages = "27-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_718"
}
Зековић, С.,& Хаџић, М.. (2019). Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације. in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког мишљења и управљања у Србији
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије.(Посебна издања, бр.88), 27-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_718
Зековић С, Хаџић М. Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације. in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког мишљења и управљања у Србији. 2019;(Посебна издања, бр.88):27-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_718 .
Зековић, Славка, Хаџић, Мирољуб, "Перспективе нове индустријске политике у Србији и њене импликације" in Теоријска, развојна и примењена истраживања просторних процеса за обнову стратешког мишљења и управљања у Србији, no. Посебна издања, бр.88 (2019):27-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_718 .

Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији

Зековић, Славка; Хаџић, Мирољуб; Савић, Љубодраг

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 1995)

TY  - CHAP
AU  - Зековић, Славка
AU  - Хаџић, Мирољуб
AU  - Савић, Љубодраг
PY  - 1995
UR  - https://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/443
AB  - The paper indicates the problems and trends in  the industrial development and territorial distribution of the industry in Serbia. There are analyses of the possibilities for industrial development, based on fundamental goals, conditions and restrictions. The paper presents the possible scenarios of the industrial development in Serbia, which may have various influences to the territorial organization and industrial needs of a location. There guidance elements are considered for a new industrial plants allocation (locational factor, locational resources of territory, criteria for choosing for the new factories), concepts and models for the industrial distribution. As the conclusion, particular role of industrial, innovation, regional and environmental policy in the industrial development and its allocation is pointed out.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије
T2  - Дугорочни развој, организација и коришћење
T1  - Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији
T1  - The perspectives of territorial aspects of industrial development in Serbia
SP  - 71
EP  - 84
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_443
ER  - 
@inbook{
author = "Зековић, Славка and Хаџић, Мирољуб and Савић, Љубодраг",
year = "1995",
abstract = "The paper indicates the problems and trends in  the industrial development and territorial distribution of the industry in Serbia. There are analyses of the possibilities for industrial development, based on fundamental goals, conditions and restrictions. The paper presents the possible scenarios of the industrial development in Serbia, which may have various influences to the territorial organization and industrial needs of a location. There guidance elements are considered for a new industrial plants allocation (locational factor, locational resources of territory, criteria for choosing for the new factories), concepts and models for the industrial distribution. As the conclusion, particular role of industrial, innovation, regional and environmental policy in the industrial development and its allocation is pointed out.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије",
journal = "Дугорочни развој, организација и коришћење",
booktitle = "Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији, The perspectives of territorial aspects of industrial development in Serbia",
pages = "71-84",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_443"
}
Зековић, С., Хаџић, М.,& Савић, Љ.. (1995). Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији. in Дугорочни развој, организација и коришћење
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије., 71-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_443
Зековић С, Хаџић М, Савић Љ. Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији. in Дугорочни развој, организација и коришћење. 1995;:71-84.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_443 .
Зековић, Славка, Хаџић, Мирољуб, Савић, Љубодраг, "Перспективе територијалног развоја индустрије у Србији" in Дугорочни развој, организација и коришћење (1995):71-84,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_443 .