Morphological framework of the historical town: theory and practice of city-building

Abstract

Complex urban form of the historical or traditional town has been one of the central research topics in urban morphology - as an important source of information on the developmental processes and the spatial models resulting from them. „Morphological framework“ is one of the key concepts in urban morphology which describes the empirical reality of the traditional town and helps understanding of interdependence between urban processes and urban forms. Additionaly, it stands as a broader theoretical framework where other relevant terms and definitions can be placed, which contributes to the consolidation of knowledge of the traditional town and its urban form. This paper draws attention to the possibilities of applying urban morphology theory in the practice of architectural and urban designing and planning of historical towns. It brings up the connections of contemporary approaches in the urban conservation with urban planning and urban morphology. Also it points out to the several examples of urbomorphological studies for historical areas development with special emphasize on its applicability in the case of Serbia. By using urbomorphological approach to the study of the historical town’s urban form, it is possible to relate historical data and descriptions to planning prescriptions and guidelines for the town’s future development. To this end, active relationship between urban conservation and urban designing and planning is required, where urban morphology can pave the way for making a common scientific and professional platform.

Сложена урбана форма историјског или традиционалног града представља једну од централних истраживачких тема урбане морфологије – као важан извор информација о развојним процесима у граду и просторним моделима који резултују из њих. „Морфолошки оквир“ представља један од кључних концепата у урбаној морфологији који описује емпиријску реалност традиционалног града и помаже разумевању међузависности између урбаних процеса и урбаних форми. Додатно, он представља шири и обухватни теоријски оквир у који се могу пласирати остали релевантни концепти и дефиниције, а што помаже консолидацији знања о традиционалном граду и његовој урбаној форми. У раду се указује на могућности примене урбане морфологије у пракси архитектонско-урбанистичког пројектовања и планирања историјских градова. Истичу се елементи који повезују савремене приступе урбаној конзервацији са урбаним планирањем и урбаном морфологијом. Такође се наводе примери урбоморфолошких студија за историјска подручја са посебним нагласком на њихову применљивост у нашој средини. Путем коришћења урбоморфолошког приступа при студији урбане форме традиционалног града могуће је премостити јаз између конзерваторских препорука и аналитичко-дескриптивних студија простора, са једне стране и праксе планирања и управљања простором, са друге. У том смислу, сазнања урбане морфологије могу бити знацајан ослонац на путу ка усклађивању урбане конзервације и урбаног планирања у савременом развоју историјских градова.