Појам етно-села и његов значај за развој туризма у Србији

Abstract

Етно-села представљају комерцијални дериват етно-паркова, односно музеја на отвореном. Музеолошка форма етно-паркова, настала у XIX веку као специфичан начин представљања и чувања народне културе, развијала се до данас попримајући различите појавне облике често са значајном комерцијално-туристичком компонентом. У овом раду аутори разматрају настанак и развој ових концепата са посебним освртом на стање у Србији. Дискутују се специфичности и разлике етно-паркова и етно-села и дају начелне препоруке за стварање мреже етно-паркова и еко-музеја код нас. Посебно се указује на значај који ови архитектонско-урбанистички комплекси могу да имају за привредно оживљавање окружења у коме се налазе, а нарочито за развој туризма.

Ethno-villages are a commercial form of open-air museums (ethno-parks). Museological concept of open-air museum arose in the XIX century as a specific way of presentation and preservation of folk culture and has been developing since in different forms, often with significant commercial and touristic component. In this paper the authors consider the emergence and the development of these concepts with particular reference to the situation in Serbia. The specifics of open-air museums and ethno-villages and the differences between them are discussed and general recommendations for creating a network of open-air museums and ecomuseums in our country are presented. The importance which these architectural and urban complexes may have for economic revival of the environment in which they are located, and especially for tourism development is emphasized.