Могућности примене економских и тржишних инструмената у политици одрживог развоја у Србији

Abstract

In the paper one elaborates the role of economic instruments in the politics of environmental protection and sustainable development. Key elements are pointed out as well as the frameworks for two basic approaches to the uses of economic instruments: commanding - controlled approach (CAC) and market -based instruments (MBI) -an approach based on market mechanisms. The review is given of the experiences in the implementation of economic instruments in the countries of EC, OECD and in the countries in transition and our local experiences in Republic of Serbia. The existing economic instruments are analyzed in the domain of environmental protection in Serbia. It is arqued that the economic instruments in the domain of environmental protection and sustainable development in Serbia are not established holistically and effectively, not defined and that the existing instruments are used with a great limitation. One proposes the adaptation of existing regulations and an introduction of ecological taxation, as a part of marked-based instruments on the principle “the polluter pays”.

Овај рад обрађује улогу економских инструмената у политикама заштите животне средине и одрживог развоја. Указано је на кључне елементе као и на оквире два основна приступа код коришћења економских инструме¬ната: командно-контролни приступ (ККП) и тржишно засновани инструменти (ТЗИ) – приступ заснован на механизмима тржишта. Дат је преглед искустава при имплементацији економских инструмената у земљама ЕУ, ОЕЦД-а и земаља у транзицији, као и нашег локалног искуства у Републици Србији. Анализирани су постојећи економски инструменти у домену заштите животне средине у Србији. Установљено је да економски инстру¬менти у области заштите животне средине и одрживог развоја у Србији нису успостављени на целовит и ефикасан начин, да нису дефинисани и да се постојећи инструменти користе уз велика ограничења. Предложено је прилагођавање постојећих регулатива и увођење еколошког опорезивања као облика тржишно заснованих инструмената по принципу „загађивач плаћа“