Искуства послератне обнове европских градова

Abstract

Градови, као најсавршенија људска творевина, изузетно су рањиви и подложни оштећењу и уништењу, пре свега од изненадних природних катастрофа попут поплава, земљотреса, клизишта, пожара, лавина и дејстава вулкана. Њихов положај, одaбран на основу атрактивности, често може да буде и фаталан за даљи опстанак. Tакви догађаји могу бити иницијатори нове изградње и потирања старог (примери Лисабона, Букурешта...). Ратна разарања, изазвана људском мржњом, спадају у најтрагичније и најпогубније догађаје који могу да задесе град, уништавајући његово наследство и идентитет. За разлику од природних појава, човек може да предвиди катастрофу ове врсте, евентуално да је избегне и спречи. Примери разарања у Другом светском рату на тлу Европе и послератни периоди реконструкције, видљиви су и данас, 75 година касније. Рад даје увид у след дешавања и анализира различит приступ и концепт обнове у неколико градова (Дрезден, Улм, Варшава, Ротердам, Ковентри, Герника...). Бројна рушења и обнове Београда, током његове историје, укључујући и последња 1999. године, свакако су оставили утицај на лице града и обликовали његов данашњи изглед, а још увек се воде полемике о начину презентације на појединим локацијама. На основу анализираних примера, у раду се износе смернице и принципи за обнову битних културних симбола градова.