Улога наслеђа социјалистичке праксе планирања урбаног развоја у очувању и промоцији нормативног јавног интереса у Србији

Abstract

Овај рад преиспитује приступ урбаном планирању у периоду социјализма кроз перспективу нормативне димензије концепта јавног интереса на студији случаја Београда. Јавни интерес се у теорији планирања посматра двојако. Заједнички јавни интерес представља једну или скуп вредности које деле сви чланови одређене заједнице, док плуралистички јавни интерес представља суму појединачних и групних интереса. И поред законске обавезе за спровођење партиципације у пракси планирања урбаног развоја у Србији, јавни интерес се најчешће нормативно утврђује кроз планирање јавне намене. У циљу разумевања утицаја тржишних промена на поимање јавног интереса у пракси планирања у Србији од социјализма до данас, у овом раду се квантитативном анализом студије случаја сагледавају трендови измена норми и стандарда за јавне намене и јавне службе на нивоу града. У овом случају, традиционални нормативни домени јавног интереса више се не посматрају само као технички већ и као квалитативни показатељ квалитета живота грађана. У том смислу, значајно је размотрити препоруке за преиспитивање норми и стандарда jавних намена и јавних служби у урбаним подручјима, као и обнове и заштите објеката и целина градитељског и урбаног наслеђа које укључује и социјалистички период.