Prostorni aspekti uticaja vetroelektrana na životnu sredinu

Abstract

U vremenu sve veće upotrebe obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije i ekspanziji vetroenergetike u ovoj oblasti, nameće se potreba za sagledavanjem uticaja koje projekti u oblasti korišćenja obnovljivih energetskih resursa impliciraju u životnoj sredini. Iako se uglavnom piše i govori u pozitivnim uticajima koji imaju projekti u oblasti korišćenja obnovljivih energetskih resursa, koji su svakako nesporni, postoje i određeni negativni uticaji koje impliciraju ovakvi projekti. To je slučaj i sa projektima u oblasti korišćenja eolske energije u vetroelektranama. Iz tog razloga se posebna pažnja mora posvetiti analizi i proceni ovakvih uticaja i odgovornom planiranju i optimalnim rešenjima prostorne organizacije kojima se ostvaruje efikasna zaštita životne sredine. Upravo tu dolazimo do značaja primene strateške procene uticaja na životnu sredinu (SPU) u planiranju i prostornoj organizaciji vetroelektrana, sa ciljem ostvarivanja preventivne zaštite životne sredine. S obzirom na ulogu i značaj SPU kao instrumenta za usmeravanje planskog procesa ka ciljevima zaštite životne sredine, primena SPU u planiranju vetroelektrana nameće se kao optimalno rešenje za prevenciju mogućih negativnih efekata vetroelektrana na elemente životne sredine. Dodatni argument za ovakvu konstataciju je činjenica da SPU karakteriše holistički pristup u kome je moguće sagledati kompleksne interakcije i korelacije u prostoru u kome se planira realizacija projekta vetroelektrane, odnosno analizirati prostorne aspekte uticaja vetroelektrana na životnu sredinu. Upravo to je i tema ove knjige koja je formulisana i u njenom naslovu. Pored analize mogućnosti i značaja primene SPU u preventivnoj zaštiti životne sredine prilikom planiranja vetroelektrana, u knjizi je posebna pažnja posvećena mogućem metodološkom pristupu u evaluaciji planskih propozicija. U tom kontekstu, posebno je istaknuti značaj primene semikvantitativnog ekspertskog kvalitativnog metoda za višekriterijumsku evaluaciju planskih rešenja, koji u sebi integriše i tzv. parcijalne pristupe u proceni uticaja pojedinih elemenata životne sredine, a koji se u slučaju planiranja vetroelektrana mogu bazirati na određenim simulacionim softverskim modelima. Teorijska saznanja primenjena su na konkretnom primeru u drugom delu knjige, čime se doprinelo aplikativnosti istraživačkog rada koji je elaboriran u knjizi