Улога територијалности у просторној организацији coliving заједнице

Abstract

Проблем истраживања је просторна организација coliving концепта становања и улога територијалности у њиховом типолошком одређењу. Досадашња истраживања coliving концепата нису резултирала њиховом јасном систематизацијом. Компаративном анализом карактеристичних примера може се констатовати да су у пракси заступљене све могуће релације између основних функционалних група (заједничких, дељених и индивидуалних простора), које међусобним повезивањем генеришу различите типове coliving концепата. Основна теза рада је да примарни параметар из кога проистичу различити концепти коегзистенције у дељеном простору чини „доживљај територијалности”, тј. ниво толеранције корисника и спремност за дељење истих простора и садржаја са непознатим особама. Основни допринос рада је дефинисање шест карактеристичних типова coliving заједница. Значај овог рада се огледа, не само у иницирању могућности даљих теоријских истраживања у области становања, већ и у његовој практичној примењивости у просторној и функционалној организацији coliving и cohousing простора. Приказани концепти и класификација могу да послуже и као основ за дефинисање нових програма и пројектовање coliving објеката

The issue that the research focuses on is spatial organization of the coliving housing concept and the role that territoriality plays in their typological determination. Past research of co-living concept did not result in a clear systematization of the concept. By comparative analyses of characteristic examples it can be confirmed that in practice, a wide variety of relations between the main functional groups is present (common, shared and individual spaces) and that through links between all of them, different types of the coliving concept are generated. The main thesis of this paper is that the primary parameter, serving as the base of different concepts of coexisting in a shared space, is the “experience of territoriality” i.e. the level of tolerance that space users have in their readiness to share the same space and content with unknown individuals. The main contribution of the paper lies in determination of six characteristic types of coliving communities. The importance of this paper is reinforced not only by the fact that it initiates the possibility of further theoretical research in the housing sphere, but also in its practical usage in spatial and functional organisation of coliving and cohousing spaces. The presented concepts and classifications can serve as the basis for the definition of new programmes and the design of coliving objects.