Performans kao čin komunikacije

Abstract

Поступак дефинисања перформативности архитектуре са аспекта сту- дија извођења (performance studies), заснива се на објашњавању оства- рених релација, приказивања њиховог порекла, као и могућих облика њихових интерпретација. Полазећи од тога да перформативност у општем сми- слу обухвата концептуалну и оперативну реалност, неопходно је истражити на- чине којима перформанс (као бихевиорално-просторно-временски догађај) ути- че на тумачење простора терминима који описују релације а не фигуралности. Идентификација перформативности архитектуре у актуелним теоријским и стручним расправама производи сложену категоризацију која се може свести на неколико кључних одређења. Ту спада перформанс у архитектури (објекти намењени различитим облицима јавног извођења), архитектонски перформанс, перформативна - интерактивна архитектура, итд. Када говоримо о перформативности архитектуре из позиције студија из- вођења примењених на архитектуру, различито од претходно наведених ка- тегорија, поље истраживања је усмерено на архитектуру у контексту простор- но-временских ситуација, понашања, интеракција или релација, који се могу посматрати и теоретизовати као перформанс. Инструментализацијом перфор- манса настаје методолошки поступак – апарат анализе, идентификације и те- оретизације променљивости граница унутар којих архитектура комуницира на друштвеној и културалној платформи