Polarisation of Expressive Tendencies in Serbian Architecture at the Beginning of XXI Century

Abstract

The subject of this research includes specific examples of extreme tendencies of architectural expressiveness, present in Serbia in the past fifteen years (after 2000). The term ‘extreme tendencies’ in architectural expressiveness refers to the group of expressive characteristics of architectural creation, which are the consequence of creative tendency to achieve maximal simplicity (minimalist tendency) or maximum dynamizing (expressionist tendency) of the architectural composition. The focus of the paper is critical analyses of expressive characteristics of referent architectural objects and cause-and-effect links with sociopolitical circumstances present in Serbia from the 1990s, i.e. since disintegration of SFR Yugoslavia. Unlike other countries in the region (Croatia, Slovenia, Romania, Bulgaria, etc), which have gone through the period of post-socialist transition under different and less dramatic circumstances, expressive examples of architecture in Serbia have been polarised and appeared in extreme manifestations (expressionism and minimalism). The paper draws a general conclusion that polarization of expressive architectural examples emerges in the period of transition and under conditions of extreme socio-political and economics changes.

У овом раду се разматрају карактеристични примери екстремних тенденција у аритектонској изражајности, који су настали у Србији током последњих петнаест година (након двехиљадите године). Под појмом екстремне тенденције у архитектонској изражајности се мисли на скуп експресивних карактеристика архитектонског дела, које се јављају као последица стваралачке тежње ка максималном поједностављењу (минималистичка тенденција) или максималном динамизирању (експресионистичка тенденција) композиционог склопа. Тежиште рада представља критичка анализа експресивних карактеристика референтних архитектонских објеката и узрочно-последичних веза са друштвено-политичким околностима које се одвијају у Србији од почетка деведесетих година двадесетог века, тј. од распада СФР Југославије. За разлику од других земаља у региону (Хрватска, Словенија, Румунија, Бугарска и др.) које у другачијим и мање драматичним околностима пролазе кроз период постсоцијалистичке транзиције, изражајни примери архитектуре у Србији су поларизовани и јављају се у екстремним појавним облицима (експресионизам и минимализам). У раду се изводи општи закључак по коме се поларизација експресивних архитектонских примера јавља у периоду транзиције у ситуацијама екстремних друштвено-политичких и економских промена.