Пракса партиципативног планирања у Србији - стање и перспективе

Abstract

Партиципација је присутна у пракси урбанистичког и просторног планирања у Србији дуги низ година, али је њена улога до сада углавном била сведена на пружање легитимитета за доношење планских одлука. Заправо, партиципација јавности често се сматра формалнопћу, која нема много стварног утицаја на планска решења. Овај рад анализира улогу партиципације у савременој пракси планирања у Србији. Поред сагледавања формалних поцедура, указује се и на примере из праксе где су ''меке'' технике партиципације инкорпориране у формални процес планирања у циљу подстицања одрживог урбаног развоја. С тим у вези, овај рад сугерише реевалуацију традиционалне ''формалне'' улоге партиципације ка ''деловању изван минималних обавеза'' задатих легалним оквиром.