Просторна доступност јавних служби као индикатор квалитета живота - нормативни оквир и пракса планирања у Србији

Abstract

Постоји општа сагласност да се концепт квалитета живота односи на макродруштвену средину, али обухвата и микроперспективу појединца кроз индивидуалне способности и вештине, вредности, перцепције и ставове, као и институционалне аспекте, као што су оснаживање и удруживање, међусобна сарадња. Концепт квалитета живота укључује и квалитет и доступност услуга јавних служби, где се просторна димензија сматра кључним условом за остваривање социјалних права, праведан развој и кохезију друштва. У раду се анализирају међународне, као и националне смернице за унапређење праксе планирања у овом домену. Указује се на институционални и законодавни оквир социјалних права, и принципе добре праксе у остваривању ових права. Узимајући у обзир важност тема квалитета живота и поштовање социјалних права у процесу европских интеграција, рад указује на потребу преиспитивања постојеће праксе, као и увођење нових модалитета обезбеђивања просторне доступности јавних служби у развојним политикама и пракси планирања у Србији, што је jедан од кључних услова стварања веће кохезије друштва и квалитета живота грађана.

There is a general agreement that the concept of quality of life refers to the macro social environment, but also includes the micro perspective of the individual through their abilities and skills, values, perceptions and attitudes, as well as institutional aspects such as empowerment and collaboration, mutual cooperation. The concept of quality of life includes the quality and accessibility of public services, where the spatial dimension is considered a key condition for the realization of social rights, equitable development and social cohesion. The paper analyzes international as well as Serbian national guidelines for improving planning practices in this domain. The institutional and legislative framework of social rights, and the principles of good practice in exercising these rights are pointed out. Taking into account the importance of quality of life and social rights in the process of European integration, the paper points to the need to review existing practices and introduce new modalities to ensure spatial accessibility of public services in development policies and planning practices in Serbia, which is one of the key conditions for greater cohesion of society and quality of life of citizens.