Мотиви за истицање угла у карактеризацији угаоних интерполација

Abstract

Предмет истраживања су угаоне интерполације у урбаном окружењу. Термин „угаона интерполација” означава архитектонски објекат (кућу или зграду) који довршава континуитет два низа архитектонских објеката који се сусрећу под углом. Један од најзначајнијих елемената у артикулацији угаоне куће је зона контакта две спољне фасаде, на чијем сусрету се под извесним околностима може формирати тзв. „тема угла”. Тема угла у архитектури подразумева место које је у односу на суседне фасадне равни или волуметрију објекта у извесном смислу наглашено. Иако је принцип акцентовања угла у архитектури присутан код већине угаоних кућа, постоје бројни примери интерполација код којих угао није наглашен, из чега се стиче утисак да постоје одређени мотиви или околности због којих се угао истиче или не истиче. Teжиште рада није на формалним аспектима артикулације угла, већ на анализирању узрока појаве угаоног мотива. У раду су путем научне анализе разматрани карактеристични примери кућа на углу, да би затим биле истражене законитости и методом генерализације констатовани мотиви који утичу на истицање угла у композицији интерполисане грађевине. Циљ истраживања је да се преиспита становиште по коме је тема угла на угаоној интерполацији оправдана у ситуацијама када се кућа уклапа у непосредно урбано окружење које је од културно-историјског или архитектонског значаја, док, уколико се кућа надовезује на околне зграде нижег квалитета или значаја, тема угла губи смисао, јер читава кућа постаје нови градски репер, те је самим тим истицање угла сувишно.

The subject of the paper is corner infills in the urban environment. The term “corner infill” means an architectural object (house or building) that completes the continuity of two sequences of architectural objects that meet at an angle. One of the most important elements in the articulation of a corner house is the contact zone between the two external facades. Under certain circumstances, the so-called “corner theme” can become their meeting point. The corner theme in architecture implies a place that is emphasized in relation to the adjacent facade planes or the volumetry of the building. Although the principle of corner accentuation in architecture is present in most corner houses, there are numerous examples of urban infills in which the corner is not emphasized. That gives the impression that there are certain motifs or circumstances due to which the corner is accented or unaccented. The focus of the paper is not on the formal aspects of the corner articulation, but on analyzing the causes of the appearance of the corner motif. In the paper, characteristic examples of corner houses are considered through scientific analysis, and then the regularities are explored. The motifs that influence the emphasis of the angle in the interpolated building’s composition were ascertained by the method of generalization. The aim of the research was to re-examine the position according to which the corner theme in urban infills is justified in situations when the house fits into the immediate urban environment of cultural-historical or architectural significance. On the other hand, if the house is connected to surrounding buildings of lower quality or significance, the theme of the corner loses its meaning, because the whole house becomes a new city reference point, therefore emphasizing that the corner is superfluous