Design Principles for Achieving Interior Spatiality

Abstract

Achieving spatiality is one of the essential topics in designing the ambience in which a certain visual effect can be carried out or a higher level of spatial comfort obtained. The methods relied on to achieve this are various: from shaping the physical boundaries of space by use of open plan, flexibility, enfilade or circular connection, partial, directed or complete opening of space towards its surroundings, up to application of some of the optical illusions that redefine the experience of space boundaries. Depending on the method used, spatial contours can be clearly defined or more or less obvious, or a space can be formed, which does not reveal all its qualities through static observation, inviting the viewers to pass through it in order to fully perceive it. If there is a lack of physical possibilities, and also as an addition to previous methods, it is also possible to change the perceptive image of the space through virtual build-up with the help of some of the optical illusions. The aim of this paper is systematization and critical examination of basic designers’ principles which, in the domain of organization, shaping or materialization of the interior, achieve a higher level of spatiality.

Постизање просторности је једна од есенцијалних тема када је у питању пројектовање амбијента у коме се жели постићи одређени визуелни ефекат, или остварити виши ниво просторног комфора. Методе којима се то постиже могу бити различите: од уобличавања физичких граница простора применом отвореног плана, флексибилности, анфиладе или кружне везе, делимичног, усмереног или потпуног отварања простора према окружењу, па све до примене неке од оптичких илузија којима се редефинише доживљај граница простора. У зависности од примењеног метода, просторне контуре могу бити јасно одређене и мање или више очигледне, или се може формирати простор који не открива све квалитете приликом статичног посматрања, већ је неопходно проћи кроз њега да би се сагледао. У одсуству физичких могућности, али и као допуну претходних приступа, могуће је изменити перцептивну слику простора виртуелном доградњом помоћу неке од оптичких илузија. Постоје различити приступи којима се може утицати на визуелну перцепцију посматрача и формирање представе о границама простора. Циљ рада је да се размотре и систематизују основни пројектантски принципи којима се у ентеријеру може постићи виши ниво просторности. У анализи су размотрени карактеристични примери, код којих је примењен бар један од пројектантских принципа (отворени план, флексибилност простора, анфилада или кружна веза) којима се у физичком смислу конфигуришу границе простора, као и различити приступи којима се може утицати на перцепцију посматрача и формирање виртуелне представе о границама простора, као што су примена боје, светла или огледала у ентеријеру.