Efekat kulture na subjektivni doživljaj arhitektonskog prostora

Abstract

Cilj ovog istraživanja bio je da ispita efekat dve kulture, srpske i japanske, na subjektivni doživljaj arhitektonskih objekata. Subjektivni doživljaj definisan je kao skup elementarnih afektivnih impresija (npr. prijatnost, zanimljivost, lepota i sl.) i implicitnih zna enja (npr. dinamika, vrstina, složenost i sl.). U prvom preliminarnom istraživanju izdvojeno je 12 parova prideva sa suprotnim zna enjima (npr. ružno-lepo) od kojih su sa injene bipolarne skale procene. U drugom preliminarnom istraživanju izdvojeni su stimulusi, tj. setovi od 12 japanskih i 12 srpskih arhitektonskih objekata (eksterijera i enterijera). Setovi su sastavljeni tako što je prvo definisan skup japanskih objekata, a onda su u Srbiji fotografisane scene koje su im bile fizi ki sli ne. Svi stimulusi su formalno bili minimalisti ki (ornamenti su bili redukovani, površine su bile ravne, ahromatske, betonske ili drvene, prostori su bili pretežno prazni i sl.). U glavnom eksperimentu 21 srpski ispitanik (Beograd) i 20 japanskih ispitanika (Kjoto) procenjivalo je 24 stimulusa na 12 skala. Faktorska analiza procena izdvojila je tri faktora: Lepota (lepo, prijatno), vrsto a ( vrsto, trajno) i Složenost (složeno, puno). Analiza varijanse pokazuje da oba uzorka ispitanika procenjuju japanske objekte kao lepše i vrš e od srpskih objekata. Interakcije i post hoc testovi ukazuju na izvesnu kulturnu pristrasnost ispitanika: japanski ispitanici procenjuju japanske objekte kao lepše nego srpski ispitanici, a srpski ispitanici procenju srpske objekte kao vrš e nego japanski ispitanici. Tako e, srpski ispitanici procenjuju japanske objekte kao složenije od srpskih objekata, dok su za japanske ispitanike obe kategorije objekata podjednako složene. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su oba faktora, karakteristike objekata i kultura, zna ajni inioci subjektivnog doživljaja. Pri tome, sami objekti odre uju globalnu raspodelu utisaka (npr. japanski objekti su lepši od srpskih u obe kulture), dok kultura deluje kao „lokalni“ faktor pristrasnosti (npr. japanski ispitanici daju više ocene lepote japanskim objektima).