Микростанови: постизање просторног комфора у подстандардним условима за становање

Abstract

Микростановање подразумева живот у подстандардним условима, у стамбеним јединицама које су веома малих димензија. Овакви станови обично имају само најосновније садржаје, попут собе за одмор, кухиње и купатила и не испуњавају све аспекте функционалности. Њихови корисници се свесно одричу задовољења појединих животних потреба како би живели на одређеној локацији или имали мање трошкове за одржавање стана. У истраживању су анализирани карактеристични примери микростанова и референтна научна литература, да би из обимне грађе дедуктивном методом били екстраховани пројектантски принципи чијом применом је могуће постићи адекватан просторни комфор у становима минималних димензија. Принципи су класификовани према групама основних људских потреба које задовољавају, а затим хијерархијски поређани према нивоу значаја у поступку доживљаја веће просторности. Циљ истраживања је да се размотре и систематизују најзначајнији принципи којима се може постићи виши ниво просторног комфора у подстандардним условима за микростановање. У раду се преиспитује становиште по коме доњу границу квалитета микростановања чини лични доживљај пријатности и комфора у стамбеном простору, који је одређен могућностима за задовољење физиолошких потреба корисника. Према резултатима овог истраживања, за минималан просторни комфор у стану је неопходно поседовање простора за одмор (лежаја), са могућношћу коришћења заједничког простора за припрему хране и одржавање личне хигијене, што помера доњу границу квалитета микростановања која је до сада била присутна у науци

Micro-housing means living in substandard conditions, in housing units that are very small in size. These apartments usually have only the most basic facilities, such as a rest room, kitchen and bathroom, and do not meet all aspects of functionality. Their users consciously renounce the satisfaction of certain living needs in order to live in a certain location or have lower costs for the maintenance of the apartment. The research analyzed characteristic examples of micro-apartments and reference scientific literature, in order to extract design principles from the extensive material by the deductive method, the application of which makes it possible to achieve adequate spatial comfort in apartments of minimal dimensions. The principles are classified according to the groups of basic human needs that they satisfy, and then hierarchically arranged according to the level of significance in the process of experiencing greater space. The aim of the research is to consider and systematize the most important principles that can achieve a higher level of spatial comfort in substandard conditions for micro-housing. The paper examines the view that the lower limit of the quality of micro-housing is the personal experience of comfort and convenience in the living space, which is determined by the possibilities for meeting the physiological needs of users. According to the results of this research, for minimal spatial comfort in the apartment, it is necessary to have a resting place (bed), with the possibility of using a common space for food preparation and personal hygiene, which pushes the lower limit of microhabitation quality that has been present in science