Значај руралних и урбаних подручја у просторно-функцијској организацији Србије

Abstract

Захваљујући просторно-функцијским односима, процесима и променама који се одвијају у простору, све је теже прецизно детерминисати урбаност или руралност одређеног подручја. Традиционална дихотомна подела која разликује рурална подручја од урбаних, не узима у обзир све већу комплексност којом се одликују ова подручја. Проблематика просторне делимитиције руралних и урбаних подручја интензивно је изучавана у европским истраживањима, укључујући и Србију. Већина ових истраживањима била је заснована на примени јасних правила и критеријума за издвајање урбаних и руралних подручја. Основни циљ докторске дисертације је утврђивање методологије за просторну делимитацију руралних и урбаних подручја у Србији. Предложени модел заснован је на примени фази логике у процесу одлучивања. Истраживање је засновано на вишедимензионалном приступу, који интегрише физичко-географске, демографске, социоекономске и функцијске карактеристике геопростора Србије. Предложени модел укључује примену седам варијабли (број становника, дневне миграције, удео активног становништва које обавља занимање у секундарном и терцијарном сектору, индекс промене броја становника, густина насељености, удео природних површина и доступност) различитих тежина и 254 правила на основу којег је изграђен фази систем закључивања (ФИС). Добијени резултати наглашавају различите степене припадности насеља руралним или урбаним подручјима у Србији. Истраживање је обухватило 4.604 насеља у Србији. На основу добијених резултата дат је преглед добијених класа насеља које садрже различите степене припадности руралним или урбаним подручјима и у складу са тим идентификовани су савремене тенденције могући правци просторно-функцијске организације Србије.

Due to the spatio-functional relations, processes, and changes taking place in an area, it is getting difficult to accurately determine urbanity and rurality of a certain area. The traditional dichotomous division which differentiates rural from urban areas does not take into consideration the growing complexity which characterizes these areas. The problem of spatial delimitation of rural and urban areas has been studied intensively in European researches, including the ones in Serbia. The majority of these studies have been based on the application of the clear rules and criteria of differentiation between urban and rural areas. The main aim of the doctoral thesis is to determine the methodology for the spatial delimitation of rural and urban areas in Serbia. The suggested model is based on the application of the fuzzy logic in the inference process. The research is based on multi-dimensional approach which integrates both socio-economic and functional characteristics of the geospace of Serbia. The suggested model includes the application of seven indicators (population number, daily migrations, the share of active population performing an occupation in secondary and tertiary sector, the index of change in the population number, population density, the share of natural areas and accessibility) of different weights and 254 rules which the fuzzy inference system (FIS) is based on. The obtained results highlight the various levels of the areas belonging to rural or urban areas in Serbia. The research comprised 4,604 settlements in Serbia. On the basis of the obtained results, a preview of the obtained classes of settlements which contain various levels of belonging to rural or urban areas has been presented. Accordingly, modern tendencies and possible directions of spatio-functional organizations of Serbia have been identified.