Израда планске документације за инфраструктурне коридоре и друге велике пројекте од интереса за државу и однос према наслеђу

Abstract

Реална потреба за инфраструктурним опремањем територије Републике Србије наметнула је убрзану израду низа просторних планова подручја посебне намене и детаљних урбанистичких планова за аутопутске и магистралне деонице, железничке коридоре, далеководе и коридоре речног саобраћаја са пратећим функцијама. Осим инфраструктурних коридора, од великог интереса су и планови за водне акумулације, планински туризам и експлоатацију рудног блага. Однос приоритета у планирању овако важних и пре свега јавних намена, као и спровођења технички специфичних и захтевних потреба, постаје нарочито изражен када је реч о усаглашавању са условима заштите културно историјског наслеђа и природе на терену. Задатак урбанисте/планера осим уградње услова у плански документ је далеко сложенији, јер представља истраживање свих ограничења и погодности, могућности за усаглашавање и избегавање конфликтих ситуација и у најгорем случају постизање компромисног решења између захтева савременог развоја и потребе да се наслеђе очува за будућност. Овај однос и методе рада су анализирани на неколико примера, уз изношење препорука за унапређење методологије израде планске документације

The real need for infrastructure equipping of the territory of the Republic of Serbia has imposed the accelerated development of a series of spatial plans for special purpose areas and detailed urban plans for highway and motorway sections, railway corridors, power lines and river transport corridors with accompanying functions. In addition to infrastructure corridors, plans for water accumulation, mountain tourism and exploitation of mining treasures are of great interest. The relationship of priorities in planning such important and primarily public uses, as well as the implementation of technically specific and demanding needs, becomes especially pronounced when it comes to compliance with the conditions for protection of cultural-historical heritage and nature’s values in the field. The urban planner's task besides importing conditions in the planning document is far more complex, as it explores all constraints and conveniences, opportunities for harmonization and avoidance of conflict situations, and at worst, reaching a compromise solution between the demands of contemporary development and the need to preserve heritage for the future. This relationship and methods of work have been analyzed in several examples, with recommendations made to improve the methodology for drafting planning documentation.