Проф. др Димитрије Перишић: сведочанство и путокази за просторно планирање

Abstract

У покушају да се сажето представи монографија „Проф. др Димитрије Перишић: сведочанство и путокази за просторно планирање”, посебан изазов представља сам протагониста. Ко је био Димитрије Мита Перишић? Био је географ по вокацији, који је сигурно заслужио епитет једног од најистакнутијих стручњака за просторно планирање у бившој Југославији. Имао је посебан таленат за руковођење, а био је и „чувар пажње”, велики наставник као и оснивач научне и стручне дисциплине просторно планирање у Србији о чему је предавао у оквиру основних студија Просторно планирање на Географском одсеку ПМФ-а Универзитета у Београду, од 1977. године (година оснивања смера) до свог пензионисања 2000. године. Заувек ће остати упамћен као главни идејни творац и руководилац израде првог Просторног плана Републике Србије (усвојеног 1996. године) и аутор фундаменталне књиге за просторне планере – О просторном планирању (1985. године). Ерудита, оштар мислилац, свестран, обдарен фантастичним памћењем, фокусиран и инспиративан у разговорима, био је природно склон лидерским позицијама у професионалним удружењима и организацијама. На пример, изабран је 1965. године за генералног секретара Урбанистичког савеза Југославије; био је први председник Урбанистичког савеза Србије (1966– 1972. године); помоћник Републичког секретара за урбанизам, стамбену и комуналну делатност СР Србије (1972–1980. године); председник Југославенског центра за просторно планирање који је организовао чувене дубровачке сусрете просторних планера Југославије (1978–1990. године) и др. Поред руковођења и стручног ангажовања на просторним плановима на свим територијалним нивоима укључујући и урбанистичка планска документа, допринео је и новим методолошким приступима у припреми радних и научноистраживачких пројеката за област просторног планирања, који су се углавном односили на територију Србије и других бивших југословенских република. Такође, не треба заборавити ни водећу улогу Димитрија Перишића у неколико југословенских консултативних мисија за просторно и урбанистичко планирање, које су слате у афричке земље као део помоћи СФРЈ земљама у развоју од средине 1970-их до почетка 1990-их година. Какав је био Димитрије Перишић као особа? Уз све светлости и сенке које су обојиле његову личност, вероватно је најбоље описан у једном од завршних поглавља ове књиге, у коме су други – његове колеге, сарадници, пријатељи, бивши студенти... писали по чему су га памтили кроз њихово дружење, учење, наставу, професионалну сарадњу током припреме планова, пројеката и др. Из тих сећања су се изнедрили путокази о правом наслеђу које је Димитрије Перишић оставио просторном планирању у Србији, али и шире!