Естетика архитектуре и урбанизма у садашњости: искуства из праксе

Abstract

Регулација је проблем са којим се Србија суочава са делимичним успехом већ скоро 200 година. --- Приступ изградњи „парцела по парцелу“ проблематичан је не само у изграђеном градском ткиву које се трансформише, већ и на неизграђеном простору. Велики недостатак код оваквог планирања је немогућност спровођења иницијалне просторне и обликовне концепције до нивоа парцеле и пројекта/објекта, као последица је непостојања механизама да се контролише квалитет архитектонских решења, како би се формирала препознатљива амбијентална целина, а посебно имајући у виду врло низак ниво архитектонске културе. --- Принцип урбанистичке заштите могуће је примењивати у свим планским документима, како за проглашена НКД и добра под претходном заштитом, тако и за остало градитељско наслеђе које нема довољно високу вредност да би се штитило по Закону о културном наслеђу, али представља важан чинилац иденитета места и колективне меморије становништва. --- Литургија је основни и кључни чинилац у формулисању програмских основа православног црквеног градитељства, у односу на који су сви остали утицајни фактори и програмски елементи од другорaзредног значаја. Симболички део архитектонског програма православних цркава такође је веома значајан, али се он не може директно превести у архитектонску форму. Канони ни на који начин непосредно не условљавају архитектонско обликовање храмова. Проглашавање неких елемената архитектонске традиције или устаљене савремене градитељске праксе за „канонске“, мада без основа, отежава покушаје тражења савременог израза у области сакралне архитектуре.