Принципи конфигурације стамбеног простора

Abstract

Становање као једна од најкомплекснијих пројектантских тема је побуђивало пажњу бројних истраживача вековима уназад. Међутим, и поред великог броја научних радова у овој области, књиге о становању, а пре свега организацији стамбеног простора су из данашње позиције посматрања доста ретке. Основни разлог за овакву ситуацију је чињеница да се архитекти у професионалном смислу остварују пре свега кроз пројектантску активност и да су не толико чести ствараоци који се поред пројектовања баве теоријским и истраживачким радом. Желећи да објединимо искуства, покушали смо да запажања о којима смо размишљали у пројектима, додатно истражимо, забележимо и публикујемо. Идеја за приређивање ове књиге настала је као резултат вишегодишњег пројектантског рада и истраживања у области стамбене архитектуре. Материјал који је презентован у књизи чини сублимацију теоријских и историографских тема којима смо се као истраживачи до сада бавили, желећи да проникнемо у суштину различитих концепата који се примењују у пројектовању стамбених простора. Многи од наведених принципа су у употреби и у другим пољима архитектуре, у пројектовању јавних, сакралних и других објеката, те с тим у вези сматрамо да садржај ове књиге може да има ширу примену и да буде користан већем броју читалаца, студената, истраживача и пројектаната, који се интересују за архитектонску теорију и праксу. Књига је подељена у неколико поглавља, у којима су распоређене тематске јединице о функционалним, структуралним, организационим и перцептивним принципима, за које сматрамо да творе феномен конфигурације стамбеног простора. Термин „конфигурација простора” видимо као термин вишег реда, који обухвата претходно поменуте појмове и који чини базу за разумевање сложености и слојевитости стамбене архитектуре. У монографији нису обухваћени апсолутно сви пројектански принципи који су присутни у архитектонској професији, што нам и није била намера, већ смо желели да укажемо на њихову хијерархију и релације, као и да их до извесне границе систематизујемо и појаснимо оне за које мислимо да су карактеристични и најчешће у примени. Књигу је могуће читати и садржину пратити редом који је предложен у књизи, док се пажња може фокусирати и на поједине тематске јединице које су интересантне читаоцу. Несумњиво је на тематски оквир ове монографије утицало наше дугогодишње блиско познанство са истакнутим српским пројектантом и истраживачем стамбене архитектуре - др Михаилом Чанком (1932-2014), кога смо дуго година познавали и са којим смо у разговорима које смо водили, у почетку слушали о различитим принципима пројектовања стамбене архитектуре, а касније и истраживали теме које су нас интересовале. Кружна веза, технички блок, људске потребе, отворени план, али и друге теме које су приказане у књизи, бојиле су наше разговоре и фокусирале су нам пажњу на област становања. Сасвим је сигурно да су поред поменутог Мике Чанка, на нас утицале и друге личности, наши професори и старије колеге, али и поједини фактори, попут истраживања наслеђа београдске школе становања и њеног значаја за архитектуру у Србији, као и публикације и научни чланци наших професора и других цењених колега на које смо наилазили, а који су фокусирали нашу пажњу на истраживања у области стамбене архитектуре. Надамо се да ћемо овом публикацијом код читалаца проширити поље сазнања о стамбеној архитектури, те да ћемо некога од њих можда мотивисати за даља истраживања у овој области. Становање је за нас основа за промишљање о архитектури, што као став желимо да пренесемо и другим истраживачима и љубитељима архитектуре.