Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“
Autori
Ристић, РаткоБезбрадица, Љубиша
Малушевић, Иван
Половина, Синиша
Милчановић, Вукашин
Ostala autorstva
Лазаревић, РаткоKonferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Национални парк „Копаоник“ је заштићено подручје изузетног значаја у односу на биодиверзитет, геодиверзитет, предеоне вредности и богато културно-историјско наслеђе. Истовремено, то је једна од најпожељнијих туристичких дестинација Балкана, првенствено због развијеног и врхунски организованог ски-туризма, са више од 60 километара ски-стаза и ски-путева, бројним ски-лифтовима и системима за производњу вештачког снега. Такође, присутна је и изградња непримерено великог броја малих хидроелектрана деривационог типа, што је довело до опште деградације живог света локалних водотокова. Кумулативни утицај изграђених и коришћених објеката довео је до крчења великих површина под шумама, загађења свих медијума животне средине, првенствено површинских и подземних вода, деструкције земљишта, угрожавања станишта заштићених и строго заштићених врста. Неопходно је детерминисати параметре граничног оптерећења екосистема и тиме створити претпоставке за ефективну реализацију концепта одрживости.
Ključne reči:
заштићено подручје / одрживо коришћење / хидролошки поремећај / деградација земљишта / ски-туризамIzvor:
Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године, 2023, 96-101Izdavač:
- Београд : Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Одељење биотехничких наука
- Београд : Академска мисао
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200006 (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200006)
Grupa
RAUmPlanTY - CONF AU - Ристић, Ратко AU - Безбрадица, Љубиша AU - Малушевић, Иван AU - Половина, Синиша AU - Милчановић, Вукашин PY - 2023 UR - http://raumplan.iaus.ac.rs/handle/123456789/923 AB - Национални парк „Копаоник“ је заштићено подручје изузетног значаја у односу на биодиверзитет, геодиверзитет, предеоне вредности и богато културно-историјско наслеђе. Истовремено, то је једна од најпожељнијих туристичких дестинација Балкана, првенствено због развијеног и врхунски организованог ски-туризма, са више од 60 километара ски-стаза и ски-путева, бројним ски-лифтовима и системима за производњу вештачког снега. Такође, присутна је и изградња непримерено великог броја малих хидроелектрана деривационог типа, што је довело до опште деградације живог света локалних водотокова. Кумулативни утицај изграђених и коришћених објеката довео је до крчења великих површина под шумама, загађења свих медијума животне средине, првенствено површинских и подземних вода, деструкције земљишта, угрожавања станишта заштићених и строго заштићених врста. Неопходно је детерминисати параметре граничног оптерећења екосистема и тиме створити претпоставке за ефективну реализацију концепта одрживости. PB - Београд : Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Одељење биотехничких наука PB - Београд : Академска мисао C3 - Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године T1 - Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“ SP - 96 EP - 101 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_923 ER -
@conference{ author = "Ристић, Ратко and Безбрадица, Љубиша and Малушевић, Иван and Половина, Синиша and Милчановић, Вукашин", year = "2023", abstract = "Национални парк „Копаоник“ је заштићено подручје изузетног значаја у односу на биодиверзитет, геодиверзитет, предеоне вредности и богато културно-историјско наслеђе. Истовремено, то је једна од најпожељнијих туристичких дестинација Балкана, првенствено због развијеног и врхунски организованог ски-туризма, са више од 60 километара ски-стаза и ски-путева, бројним ски-лифтовима и системима за производњу вештачког снега. Такође, присутна је и изградња непримерено великог броја малих хидроелектрана деривационог типа, што је довело до опште деградације живог света локалних водотокова. Кумулативни утицај изграђених и коришћених објеката довео је до крчења великих површина под шумама, загађења свих медијума животне средине, првенствено површинских и подземних вода, деструкције земљишта, угрожавања станишта заштићених и строго заштићених врста. Неопходно је детерминисати параметре граничног оптерећења екосистема и тиме створити претпоставке за ефективну реализацију концепта одрживости.", publisher = "Београд : Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Одељење биотехничких наука, Београд : Академска мисао", journal = "Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године", title = "Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“", pages = "96-101", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_923" }
Ристић, Р., Безбрадица, Љ., Малушевић, И., Половина, С.,& Милчановић, В.. (2023). Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“. in Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године Београд : Академија инжењерских наука Србије (АИНС), Одељење биотехничких наука., 96-101. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_923
Ристић Р, Безбрадица Љ, Малушевић И, Половина С, Милчановић В. Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“. in Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године. 2023;:96-101. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_923 .
Ристић, Ратко, Безбрадица, Љубиша, Малушевић, Иван, Половина, Синиша, Милчановић, Вукашин, "Антропогени утицај на водне и земљишне ресурсе Националног Парка „Копаоник“" in Како оживети и оснажити брдско-планинска подручја наше земље, Радови са научног скупа одржаног на Златибору 21. и 22.09.2023. године (2023):96-101, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raumplan_923 .